யோபு 6
А Јов одговори и рече:
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 ௪ சர்வவல்லமையுள்ள தேவனின் அம்புகள் எனக்குள் தைத்திருக்கிறது; அவைகளின் விஷம் என் உயிரைக் குடிக்கிறது; தேவனால் உண்டாகும் பயங்கரங்கள் எனக்கு முன்பாக அணியணியாக நிற்கிறது.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 ௧0 அப்பொழுதாவது எனக்கு ஆறுதல் இருக்குமே; அப்பொழுது என்னை விட்டு நீங்காத வியாதியினால் உணர்வில்லாமல் இருப்பேன்; பரிசுத்தருடைய வார்த்தைகளை நான் மறைத்துவைக்கவில்லை, அவர் என்னைக் கைவிடமாட்டார்.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 ௧௧ நான் காத்துக்கொண்டிருக்க என் பெலன் எம்மாத்திரம்? என் வாழ்நாள் நீடித்திருக்கச் செய்ய என் முடிவு எப்படிப்பட்டது?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 ௧௪ உபத்திரவப்படுகிறவனுக்கு அவனுடைய நண்பரால் தயவு கிடைக்கவேண்டும்; அவனோ சர்வவல்லமையுள்ள தேவனுக்குப் பயப்படாமல் போகிறான்.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 ௨௧ அப்படியே நீங்களும் இப்பொழுது ஒன்றுக்கும் உதவாமற்போனீர்கள்; என் ஆபத்தைக் கண்டு பயப்படுகிறீர்கள்.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 ௨௨ எனக்கு ஏதாகிலும் கொண்டு வாருங்கள் என்றும், உங்கள் செல்வத்திலிருந்து எனக்கு ஏதாவது பணம் கொடுங்கள் என்றும்;
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 ௨௩ அல்லது சத்துருவின் கைக்கு என்னை காப்பாற்றுங்கள், கொடியவரின் கைக்கு என்னை தப்புவித்து காப்பாற்றிவிடுங்கள் என்றும் நான் சொன்னதுண்டோ?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 ௨௪ எனக்கு பதில் சொல்லுங்கள், நான் மவுனமாயிருப்பேன்; நான் எதிலே தவறுசெய்தேனோ அதை எனக்குத் தெரியப்படுத்துங்கள்.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 ௨௬ கடிந்துகொள்ள நீங்கள் வார்த்தைகளை யோசித்து, நம்பிக்கையற்றவனுடைய வார்த்தைகளைக் காற்றிலே விட்டுவிடுகிறீர்களோ?
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 ௨௭ இப்படிச் செய்து திக்கற்றவன்மேல் நீங்கள் விழுந்து, உங்கள் நண்பனுக்குப் படுகுழியை வெட்டுகிறீர்கள்.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 ௨௮ இப்போதும் உங்களுக்கு விருப்பமானால் என்னை நோக்கிப் பாருங்கள்; அப்பொழுது நான் பொய்சொல்லுகிறேனோ என்று உங்களுக்கு வெளிப்படையாகத் தெரியும்.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 ௨௯ நீங்கள் திரும்ப யோசித்து பாருங்கள்; அநீதி காணப்படாதிருக்கும்; திரும்ப சிந்தியுங்கள் என் நீதி அதிலே வெளிப்படும்.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
