யோபு 36
Још говори Елијуј и рече:
2 ௨ “நான் பேசிமுடியும்வரை சற்றேபொறும்; இன்னும் தேவனின் சார்பாக நான் சொல்லவேண்டிய நியாயங்களை உமக்குச் சொல்லிக் காண்பிப்பேன்.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 ௫ இதோ, தேவன் மகத்துவமுள்ளவர், அவர் ஒருவரையும் தள்ளிவிடமாட்டார்; மன உருக்கத்திலும் அவர் மகத்துவமுள்ளவர்.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 ௭ அவர் தம்முடைய கண்களை நீதிமான்களைவிட்டு விலக்காமல், அவர்களை ராஜாக்களுடன் சிங்காசனத்தில் ஏறவும், உயர்ந்த இடத்தில் என்றைக்கும் அமர்ந்திருக்கவும் செய்கிறார்.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 ௧௧ அவர்கள் அடங்கி அவரை ஆராதித்தால், தங்கள் நாட்களை நன்மையாகவும், தங்கள் வருடங்களைச் செழிப்பான வாழ்வாகவும் போக்குவார்கள்.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 ௧௩ மாயமுள்ள இருதயத்தார் கோபத்தைக் குவித்துக்கொள்ளுகிறார்கள்; அவர்களை அவர் கட்டிவைக்கும்போதும் தேவனைக் கெஞ்சிக் கூப்பிடுவதில்லை.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 ௧௫ சிறுமைப்பட்டவர்களை அவர் சிறுமைக்கு விலக்கி, அவர்கள் ஒடுக்கப்பட்டிருக்கும்போது அவர்கள் செவியைத் திறக்கிறார்.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 ௧௬ அப்படியே அவர் உம்மையும் நெருக்கத்திலிருந்து விலக்கி, இடுக்கமில்லாத விசாலத்திலே வைப்பார்; உம்முடைய உணவுப்பந்தி கொழுமையான பதார்த்தங்களால் நிறைந்திருக்கும்.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 ௧௭ ஆகாதவன்மேல் வரும் நியாயத்தீர்ப்பு நிறைவேற்றப் பார்ப்பீர்; நியாயமும் நீதியும் உம்மை ஆதரிக்கும்.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 ௧௮ கடுங்கோபம் உண்டாயிருக்கிறதினால் அவர் உம்மை ஒரு அடியினால் அழித்துவிடாமலிருக்க எச்சரிக்கையாயிரும்; அப்பொழுது மீட்கும் பொருளை அதிகமாகக் கொடுத்தாலும் அதற்கு நீர் தப்பமாட்டீர்.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 ௧௯ உம்முடைய செல்வத்தை அவர் மதிப்பாரோ? உம்முடைய பொன்னையும், பூரண பராக்கிரமத்தையும் அவர் மதிக்கமாட்டாரே.
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 ௨௧ பாவத்தைத் திரும்பவும் செய்யாமல் எச்சரிக்கையாயிரும்; உபத்திரவத்தைவிட அக்கிரமத்தைத் தெரிந்துகொண்டீரே.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 ௨௩ அவருடைய வழியின் நியாயத்தை விசாரிக்கத்தகுந்தவன் யார்? நீர் அநியாயம் செய்தீர் என்று சொல்லத்தக்கவன் யார்?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 ௩௨ அவர் மின்னலின் ஒளியைத் தமது கைக்குள்ளே மூடி, அது எவைகளையெல்லாம் அடிக்கவேண்டுமென்று கட்டளையிடுகிறார்.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
