யோபு 29
Job nastavi svoju besjedu i reče:
2 ௨ “கடந்துபோன வருடங்களிலும், தேவன் என்னைக் காப்பாற்றிவந்த நாட்களிலும் எனக்கு உண்டாயிருந்த ஒழுங்கு இப்பொழுது இருந்தால் நலமாயிருக்கும்.
“O, da mi je prošle proživjet' mjesece, dane one kad je Bog nada mnom bdio,
3 ௩ அப்பொழுது அவர் தீபம் என் தலையின்மேல் பிரகாசித்தது; அவர் அருளின வெளிச்சத்தினால் இருளைக் கடந்துபோனேன்.
kad mi je nad glavom njegov sjao žižak a kroz mrak me svjetlo njegovo vodilo,
kao u dane mojih zrelih jeseni kad s mojim stanom Bog prijateljevaše,
kada uz mene još bijaše Svesilni i moji me okruživahu dječaci,
6 ௬ என் பாதங்களை நான் நெய்யினால் கழுவினேன்; கன்மலைகளிலிருந்து எனக்காக எண்ணெய் நதிபோல ஓடிவந்தது; அந்தச் செல்வநாட்களின் ஒழுங்கு இப்போதிருந்தால் நலமாயிருக்கும்.
kada mi se noge u mlijeku kupahu, a potokom ulja ključaše mi kamen!
Kada sam na vrata gradska izlazio i svoju stolicu postavljao na trg,
vidjevši me, sklanjali bi se mladići, starci bi ustavši stojeći ostali.
Razgovor bi prekidali uglednici i usta bi svoja rukom zatvarali.
Glavarima glas bi sasvim utihnuo, za nepce bi im se zalijepio jezik.
Tko god me slušao, blaženim me zvao, hvalilo me oko kad bi me vidjelo.
Jer, izbavljah bijednog kada je kukao i sirotu ostavljenu bez pomoći.
13 ௧௩ அழிந்துபோக இருந்தவனுடைய ஆசீர்வாதம் என்மேல் வந்தது; விதவையின் இருதயத்தைக் கெம்பீரிக்கச் செய்தேன்.
Na meni bješe blagoslov izgubljenih, srcu udovice ja veselje vraćah.
14 ௧௪ நீதியை அணிந்துகொண்டேன்; அது என் ஆடையாயிருந்தது; என் நியாயம் எனக்குச் சால்வையும் தலைப்பாகையுமாக இருந்தது.
Pravdom se ja kao haljinom odjenuh, nepristranost bje mi plaštem i povezom.
Bjeh oči slijepcu i bjeh noge bogalju,
otac ubogima, zastupnik strancima.
17 ௧௭ நான் அநியாயக்காரருடைய கடைவாய்ப் பற்களை உடைத்து, அவர்கள் பறித்ததை அவர்கள் பற்களிலிருந்து பிடுங்கினேன்.
Kršio sam zube čovjeku opaku, plijen sam čupao iz njegovih čeljusti.
Govorah: 'U svom ću izdahnuti gnijezdu, k'o palma, bezbrojne proživjevši dane.'
Korijenje se moje sve do vode pruža, na granama mojim odmara se rosa.
Pomlađivat će se svagda slava moja i luk će mi se obnavljati u ruci.'
Slušali su željno što ću im kazati i šutjeli da od mene savjet čuju.
Na riječi mi ne bi ništa dometali i besjede su mi daždile po njima.
23 ௨௩ மழைக்குக் காத்திருக்கிறதுபோல் எனக்குக் காத்திருந்து, பின் மாரிக்கு ஆசையுள்ளவர்கள்போல தங்கள் வாயை ஆவென்று திறந்திருந்தார்கள்.
Za mnom žudjeli su oni k'o za kišom, otvarali usta k'o za pljuskom ljetnim.
24 ௨௪ நான் அவர்களைப் பார்த்து சிரிக்கும்போது, அவர்கள் துணிகரங்கொள்ளவில்லை; என் முகக்களையை மாறவைக்கவும் இல்லை.
Osmijeh moj bijaše njima ohrabrenje; pazili su na vedrinu moga lica.
25 ௨௫ அவர்கள் வழியில்போக எனக்கு விருப்பமாகும்போது, நான் தலைவனாய் அமர்ந்து, படைக்குள் ராஜாவைப்போலவும், துக்கித்தவர்களைத் தேற்றுகிறவனாகவும் இருந்தேன்.
Njima ja sam izabirao putove, kao poglavar ja sam ih predvodio, kao kralj među svojim kad je četama kao onaj koji tješi ojađene.
