Mga Awit 73
1 Sadyang mabuti ang Diyos sa Israel sa mga may dalisay na puso.
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 Pero para sa akin, halos dumulas ang aking mga paa; halos dumulas ang aking mga paa sa aking paghakbang
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 dahil nainggit ako sa arogante nang makita ko ang kasaganaan ng masasama.
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 Dahil wala silang sakit hanggang sa kanilang kamatayan, kundi (sila) ay malakas at nakakakain nang mabuti.
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 Malaya (sila) mula sa mga pasanin tulad ng ibang mga tao; hindi (sila) nahihirapan katulad ng ibang mga tao.
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 Ang pagmamalaki ay nagpapaganda sa kanila na tulad ng kwintas na nakapalibot sa kanilang leeg; dinadamitan (sila) ng karahasan tulad ng balabal.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 Mula sa ganoong pagkabulag nagmumula ang kasalanan; ang masamang mga kaisipan ay tumatagos sa kanilang mga puso.
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 Nangungutya silang nagsasabi ng mga masasamang bagay; nagmamalaki silang nagbabanta ng karahasan.
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 Nagsasalita (sila) laban sa kalangitan, at ang kanilang mga dila ay gumagala sa daigdig.
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 Kaya, ang bayan ng Diyos ay nakikinig sa kanila at ninanamnam ang kanilang mga salita.
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 Sinasabi nila, “Paano nalalaman ng Diyos? Alam ba ng Diyos kung ano ang nangyayari?”
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 Pansinin ninyo: ang mga taong ito ay masama; wala silang inaalala, lalo pa silang nagiging mayaman.
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 Sadyang walang kabuluhan na bantayan ko ang aking puso at hugasan ang aking mga kamay sa kawalang-kasalanan.
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 Dahil buong araw akong pinahirapan at dinisiplina bawat umaga.
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 Kung aking sinabi, “Sasabihin ko ang mga bagay na ito,” parang pinagtaksilan ko ang salinlahi ng inyong mga anak.
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 Kahit na sinubukan kong unawain ang mga bagay na ito, napakahirap nito para sa akin.
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 Pagkatapos pumasok ako sa santuwaryo ng Diyos at naunawaan ang kanilang kapalaran.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 Sadyang inilalagay mo (sila) sa madudulas na mga lugar; dinadala mo (sila) sa pagkawasak.
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 Paano (sila) naging disyerto sa isang iglap! Sumapit (sila) sa kanilang wakas at natapos sa kahindik-hindik na takot.
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 Katulad (sila) ng panaginip matapos magising; Panginoon, kapag ikaw ay tumindig, wala kang iisiping ganoong mga panaginip.
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 Dahil nagdalamhati ang aking puso, at ako ay labis na nasugatan.
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 Ako ay mangmang at kulang sa pananaw; ako ay katulad ng walang alam na hayop sa harapan mo.
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 Gayumpaman, ako ay palaging kasama mo; hawak mo ang aking kanang kamay.
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 Gagabayan mo ako ng iyong payo at pagkatapos tanggapin mo ako sa kaluwalhatian.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 Sino ang hahanapin ko sa langit bukod sa iyo? Walang sinuman na nasa daigdig ang aking ninanais kundi ikaw.
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 Humina man ang aking katawan at ang aking puso, pero ang Diyos ang lakas ng aking puso magpakailanman.
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 Ang mga malayo sa iyo ay mamamatay; wawasakin mo ang lahat ng mga taksil sa iyo.
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 Pero para sa akin, ang kailangan ko lang gawin ay lumapit sa Diyos. Ginawa kong kublihan si Yahweh na aking Panginoon. Ipahahayag ko ang lahat ng iyong mga gawa.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
