< Mga Awit 94 >
1 Oh Panginoon, ikaw na Dios na kinauukulan ng panghihiganti, ikaw na Dios na kinauukulan ng panghihiganti, sumilang ka.
Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
2 Bumangon ka, ikaw na hukom ng lupa: ibigay mo sa palalo ang panghihiganti sa kanila.
Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
3 Panginoon, hanggang kailan ang masama, hanggang kailan magtatagumpay ang masama?
Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
4 Sila'y dumadaldal, sila'y nagsasalita na may kapalaluan: lahat na manggagawa ng kasamaan ay nangagmamalaki.
Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
5 Kanilang pinagwawaraywaray ang iyong bayan, Oh Panginoon, at dinadalamhati ang iyong mana.
Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
6 Kanilang pinapatay ang bao at ang taga ibang lupa, at pinapatay ang ulila.
Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
7 At kanilang sinasabi, ang Panginoo'y hindi makakakita, ni pakukundanganan man ng Dios ni Jacob ito.
И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
8 Gunitain ninyo, ninyong mga hangal sa gitna ng bayan: at ninyong mga mangmang, kailan tayo magiging pantas?
Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
9 Siyang lumikha ng pakinig, hindi ba siya makakarinig? Siyang lumikha ng mata, hindi ba siya makakakita?
Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
10 Siyang nagpaparusa sa mga bansa, hindi ba siya sasaway, sa makatuwid baga'y siyang nagtuturo sa tao ng kaalaman?
Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
11 Nalalaman ng Panginoon ang mga pagiisip ng tao, na sila'y pawang walang kabuluhan.
Господ зна мисли људима како су ништаве.
12 Mapalad ang tao na iyong pinarurusahan, Oh Panginoon, at tinuturuan mo sa iyong kautusan.
Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
13 Upang iyong mabigyan ng kapahingahan sa mga kaarawan ng kasakunaan, hanggang sa mahukay ang hukay na ukol sa masama.
Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
14 Sapagka't hindi itatakuwil ng Panginoon ang kaniyang bayan, ni pababayaan man niya ang kaniyang mana.
Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
15 Sapagka't kahatulan ay babalik sa katuwiran: at susundan ng lahat na matuwid sa puso.
Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
16 Sino ang babangon dahil sa akin laban sa mga manggagawa ng kasamaan? Sinong tatayo dahil sa akin laban sa mga manggagawa ng kasamaan?
Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
17 Kundi ang Panginoon ay naging aking katulong, ang kaluluwa ko'y tumahang madali sana sa katahimikan.
Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
18 Nang aking sabihin, Ang aking paa ay natitisod; inalalayan ako ng iyong kagandahang-loob, Oh Panginoon.
Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
19 Sa karamihan ng aking mga pagiisip sa loob ko ang iyong mga pagaliw ay nagbibigay lugod sa aking kaluluwa.
Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
20 Makikisama ba sa iyo ang luklukan ng kasamaan, na nagaanyo ng pagapi sa pamamagitan ng palatuntunan?
Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
21 Sila'y nagpipisan laban sa kaluluwa ng matuwid, at pinarusahan nila ang walang salang dugo.
Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
22 Nguni't ang Panginoon ay naging aking matayog na moog; at ang Dios ko'y malaking bato na aking kanlungan.
Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
23 At dinala niya sa kanila ang kanilang sariling kasamaan, at ihihiwalay niya (sila) sa kanilang sariling kasamaan; ihihiwalay (sila) ng Panginoon naming Dios.
Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.