Mga Awit 147
1 Purihin ninyo ang Panginoon; sapagka't mabuting umawit ng mga pagpuri sa ating Dios; sapagka't maligaya, at ang pagpuri ay nakalulugod.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Itinatayo ng Panginoon ang Jerusalem; kaniyang pinipisan ang mga natapon na Israel.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Kaniyang pinagagaling ang mga may bagbag na puso, at tinatalian niya ang kanilang mga sugat.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Kaniyang sinasaysay ang bilang ng mga bituin; siya ang nagbibigay sa kanila ng lahat nilang pangalan.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Dakila ang ating Panginoon, at makapangyarihan sa kapangyarihan; ang kaniyang unawa ay walang hanggan,
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Inaalalayan ng Panginoon ang maamo: kaniyang inilulugmok sa lupa ang masama.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Magsiawit kayo sa Panginoon ng pagpapasalamat; magsiawit kayo sa alpa ng mga pagpuri sa ating Dios:
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Na nagtatakip sa mga langit ng mga alapaap. Na siyang naghahanda ng ulan sa lupa, na nagpapatubo ng damo sa mga bundok.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Siya'y nagbibigay sa hayop ng kaniyang pagkain. At sa mga inakay na uwak na nagsisidaing.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Siya'y hindi nalulugod sa lakas ng kabayo: siya'y hindi nasasayahan sa mga paa ng tao.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Ang Panginoon ay naliligaya sa kanila na nangatatakot sa kaniya, sa nagsisiasa sa kaniyang kagandahang-loob.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Purihin mo ang Panginoon, Oh Jerusalem; purihin mo ang iyong Dios, Oh Sion.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Sapagka't kaniyang pinatibay ang mga halang ng iyong mga pintuang-bayan; kaniyang pinagpala ang iyong mga anak sa loob mo.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Siya'y gumagawa ng kapayapaan sa iyong mga hangganan; kaniyang binubusog ka ng pinakamainam na trigo.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Kaniyang sinusugo ang kaniyang utos sa lupa; ang kaniyang salita ay tumatakbong maliksi.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Siya'y nagbibigay ng nieve na parang balahibo ng tupa; siya'y nagkakalat ng eskarcha na parang abo.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Kaniyang inihahagis na parang putol na maliit ang kaniyang hielo: sinong makatatagal sa harap ng lamig niyaon?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Kaniyang pinahahatdan ng salita, at tinutunaw: kaniyang pinahihihip ang kaniyang hangin, at ang tubig ay pinaagos.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Kaniyang ipinabatid ang kaniyang salita sa Jacob, ang kaniyang mga palatuntunan at mga kahatulan sa Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Siya'y hindi gumawa ng gayon sa alin mang bansa: at tungkol sa kaniyang mga kahatulan, hindi nila nalaman. Purihin ninyo ang Panginoon.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
