Mga Awit 12

1 Tumulong ka, Panginoon, sapagka't ang banal na tao ay nalilipol; sapagka't nagkukulang ng tapat sa gitna ng mga anak ng mga tao.

Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

2 Sila'y nangagsasalitaan bawa't isa ng kabulaanan, sa kanikaniyang kapuwa: na may mapanuyang labi, at may giring pulang puso na nangagsasalita.

Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

3 Ihihiwalay ng Panginoon, ang lahat na mapanuyang labi, ang dila na nagsasalita ng mga dakilang bagay:

Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4 Na nagsipagsabi, sa pamamagitan ng aming dila ay magsisipanaig kami; ang aming mga labi ay aming sarili: sino ang panginoon sa amin?

Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

5 Dahil sa pagsamsam sa dukha, dahil sa buntong hininga ng mapagkailangan, titindig nga ako, sabi ng Panginoon; ilalagay ko siya sa kaligtasang kaniyang pinagmimithian.

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

6 Ang mga salita ng Panginoon ay mga dalisay na salita; na gaya ng pilak na sinubok sa hurno sa lupa, na makapitong dinalisay.

Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 Iyong iingatan (sila) Oh Panginoon, iyong pakaingatan (sila) mula sa lahing ito magpakailan man.

Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

8 Ang masama ay naggala saa't saan man. Pagka ang kapariwaraan ay natataas sa gitna ng mga anak ng mga tao.

Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.