Psaltaren 77
1 För sångmästaren, till Jedutun; av Asaf; en psalm. Jag vill höja min röst till Gud och ropa; jag vill höja min röst till Gud, för att han må lyssna till mig.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 På min nöds dag söker jag Herren; min hand är utsträckt om natten och förtröttas icke; min själ vill icke låta trösta sig.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 Jag vill tänka på Gud och klaga; jag vill utgjuta mitt bekymmer, ty min ande försmäktar. (Sela)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Mina ögonlock håller du öppna; jag är full av oro och kan icke tala.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 Jag tänker på forntidens dagar, på år som längesedan hava gått.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 Jag vill om natten komma ihåg mitt strängaspel; i mitt hjärta vill jag utgjuta mitt bekymmer, och min ande skall eftersinna.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 Skall då Herren förkasta evinnerligen och ingen nåd mer bevisa?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Är det då ute med hans godhet för beständigt, har hans ord blivit till intet för alla tider?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Har Gud förgätit att vara nådig eller i vrede tillslutit sin barmhärtighet? (Sela)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 Jag svarar: Nej, detta är min plågas tid, den Högstes högra hand är ej såsom förr.
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 Jag vill prisa HERRENS gärningar, ja, jag vill tänka på dina fordomtima under;
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 jag vill begrunda alla dina gärningar och eftersinna dina verk.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Gud, i helighet går din väg; vem är en gud så stor som Gud?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Du är Gud, en Gud som gör under; du har uppenbarat din makt bland folken.
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Med väldig arm förlossade du ditt folk, Jakobs och Josefs barn. (Sela)
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 Vattnen sågo dig, och Gud, vattnen sågo dig och våndades, själva djupen darrade.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Molnen göto ut strömmar av vatten, skyarna läto höra sin röst, och dina pilar foro omkring.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 Ditt dunder ljöd i stormvirveln, ljungeldar lyste upp jordens krets, jorden darrade och bävade.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Genom havet gick din väg, din stig genom stora vatten, och dina fotspår fann man icke.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Så förde du ditt folk såsom en hjord genom Moses och Arons hand.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
