Psaltaren 61

1 För sångmästaren, till strängaspel; av David. Hör, o Gud, mitt rop, akta på min bön.

Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.

2 Från jordens ända ropar jag till dig, ty mitt hjärta försmäktar; för mig upp på en klippa, som är mig alltför hög.

Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.

3 Ty du är min tillflykt, ett starkt torn mot fienden.

Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

4 Låt mig bo i din hydda evinnerligen; under dina vingars beskärm tager jag min tillflykt. (Sela)

Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.

5 Ty du, o Gud, hör mina löften, åt dem som frukta ditt namn giver du en arvedel.

Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје.

6 Du förökar konungens dagar; hans år skola vara från släkte till släkte.

Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено.

7 Må han sitta på sin tron inför Gud evinnerligen; låt nåd och trofasthet bevara honom.

Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају.

8 Då skall jag lovsjunga ditt namn till evig tid, i det jag får infria mina löften dag efter dag.

Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан.