< Psaltaren 56 >

1 För sångmästaren, efter "Den stumma duvan i fjärran"; en sång av David, når filistéerna grepo honom i Gat. Var mig nådig, o Gud, ty människor stå mig efter livet; beständigt tränga mig stridsmän.
Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2 Mina förföljare stå mig beständigt efter livet; ja, de äro många, som i högmod strida mot mig.
Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3 Men när fruktan kommer över mig, sätter jag min förtröstan på dig.
Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4 Med Guds hjälp skall jag få prisa hans ord, på Gud förtröstar jag och skall icke frukta; vad kan det som är kött göra mig?
Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5 Beständigt förbittra de livet för mig, alla deras tankar gå ut på att skada mig.
Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6 De rota sig samman, de lägga försåt, de vakta på mina steg, ty de stå efter mitt liv.
Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7 Skulle de räddas med all sin ondska? Nej, slå ned folken, Gud, i din vrede.
Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8 Du har räknat min flykts dagar. Samla mina tårar i din lägel; de stå ju i din bok.
У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9 Så måste då mina fiender vika tillbaka på den dag då jag ropar; det vet jag, att Gud står mig bi.
Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10 Med Guds hjälp skall jag få prisa hans ord; med HERRENS hjälp skall jag få prisa hans ord.
Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11 På Gud förtröstar jag och skall icke frukta; vad kunna människor göra mig?
У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12 Jag har löften att infria till dig, o Gud; jag vill betala dig lovoffer.
Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13 Ty du har räddat min själ från döden, ja, mina fötter ifrån fall, så att jag kan vandra inför Gud i de levandes ljus.
Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.

< Psaltaren 56 >