Psaltaren 130

1 En vallfartssång. Ur djupen ropar jag till dig, HERRE.

Из дубине вичем к Теби, Господе!

2 Herre, hör min röst, låt dina öron akta på mina böners ljud.

Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог.

3 Om du, HERRE, vill tillräkna missgärningar, Herre, vem kan då bestå?

Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати?

4 Dock, hos dig är ju förlåtelse, på det att man må frukta dig.

Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали.

5 Jag väntar efter HERREN, min själ väntar, och jag hoppas på hans ord.

Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову.

6 Min själ väntar efter Herren mer än väktarna efter morgonen, ja, mer än väktarna efter morgonen.

Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.

7 Hoppas på HERREN, Israel; ty hos HERREN är nåd, och mycken förlossning är hos honom.

Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп.

8 Och han skall förlossa Israel från alla dess missgärningar.

И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових.