Psaltaren 127

1 En vallfartssång; av Salomo. Om HERREN icke bygger huset, så arbeta de fåfängt, som bygga därpå. Om HERREN icke bevarar staden, så vakar väktaren fåfängt.

Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.

2 Det är fåfängt att I bittida stån upp och sent gån till vila, och äten eder bröd med vedermöda; detsamma giver han åt sina vänner, medan de sova.

Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.

3 Se, barn äro en HERRENS gåva, livsfrukt en lön.

Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.

4 Likasom pilar i en hjältes hand, så äro söner som man får vid unga år.

Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.

5 Säll är den man som har sitt koger fyllt av sådana. De komma icke på skam, när de mot fiender föra sin talan i porten.

Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.