Psaltaren 126

1 En vallfartssång. När HERREN åter upprättade Sion, då voro vi såsom drömmande.

Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну.

2 Då blev vår mun uppfylld med löje och vår tunga med jubel; då sade man bland hedningarna: "HERREN har gjort stora ting med dem."

Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.

3 Ja, HERREN hade gjort stora ting med oss; däröver voro vi glada.

Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се.

4 HERRE, upprätta oss igen, såsom du återför bäckarna i Sydlandet.

Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

5 De som så med tårar skola skörda med jubel.

Који су са сузама сејали, нека жању с певањем.

6 De gå åstad gråtande och bära sitt utsäde; de komma åter med jubel och bära sina kärvar.

Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.