Psaltaren 122

1 En vallfartssång; av David. Jag gladdes, när man sade till mig: "Vi skola gå till HERRENS hus."

Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи!

2 Våra fötter fingo träda in i dina portar, Jerusalem,

Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме!

3 Jerusalem, du nyuppbyggda stad, där hus sluter sig väl till hus,

Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду.

4 dit stammarna draga upp, HERRENS stammar, efter lagen för Israel, till att prisa HERRENS namn.

Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње.

5 Ty där äro ställda domarstolar, stolar för Davids hus.

Онде стоје престоли судски, престоли дома Давидовог.

6 Önsken Jerusalem frid; ja, dem gånge väl, som älska dig.

Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе Тебе!

7 Frid vare inom dina murar, välgång i dina palats!

Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим!

8 För mina bröders och vänners skull vill jag tillsäga dig frid.

Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти!

9 För HERRENS, vår Guds, hus' skull vill jag söka din välfärd.

Ради дома Господа Бога нашег желим ти добро.