Psaltaren 109
1 För sångmästaren; av David; en psalm. Min lovsångs Gud, tig icke.
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 Ty sin ogudaktiga mun, sin falska mun hava de upplåtit mot mig, de hava talat mot mig med lögnaktig tunga.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 Med hätska ord hava de omgivit mig, de hava begynt strid mot mig utan sak.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 Till lön för min kärlek stå de mig emot, men jag beder allenast.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 De hava bevisat mig ont för gott och hat för min kärlek.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Låt en ogudaktig man träda upp emot honom, och låt en åklagare stå på hans högra sida.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 När han kommer inför rätta, må han dömas skyldig, och hans bön vare synd.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Blive hans dagar få, hans ämbete tage en annan.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Varde hans barn faderlösa och hans hustru änka.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Må hans barn alltid gå husvilla och tigga och söka sitt bröd fjärran ifrån ödelagda hem.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Må ockraren få i sin snara allt vad han äger, och må främmande plundra hans gods.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Må ingen finnas, som hyser misskund med honom, och ingen, som förbarmar sig över hans faderlösa.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Hans framtid varde avskuren, i nästa led vare sådanas namn utplånat.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Hans fäders missgärning varde ihågkommen inför HERREN, och hans moders synd varde icke utplånad.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Må den alltid stå inför HERRENS ögon; ja, sådana mäns åminnelse må utrotas från jorden.
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Ty han tänkte ju icke på att öva misskund, utan förföljde den som var betryckt och fattig och den vilkens hjärta var bedrövat, för att döda dem.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Han älskade förbannelse, och den kom över honom; han hade icke behag till välsignelse, och den blev fjärran ifrån honom.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 Han klädde sig i förbannelse såsom i en klädnad, och såsom vatten trängde den in i hans liv och såsom olja in i hans ben.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Den varde honom såsom en mantel att hölja sig i, och såsom en gördel att alltid omgjorda sig med.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Detta vare mina motståndares lön från HERREN, och deras som tala ont mot min själ.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 Men du, HERRE, Herre, stå mig bi för ditt namn skull; god är ju din nåd, så må du då rädda mig.
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 Ty jag är betryckt och fattig, och mitt hjärta är genomborrat i mitt bröst.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 Såsom skuggan, när den förlänges, går jag bort; jag ryckes bort såsom en gräshoppssvärm.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 Mina knän äro vacklande av fasta, och min kropp förlorar sitt hull.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 Till smälek har jag blivit inför dem; när de se mig, skaka de huvudet.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Hjälp mig, HERRE, min Gud; fräls mig efter din nåd;
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 och må de förnimma att det är din hand, att du, HERRE, har gjort det.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Om de förbanna, så välsigna du; om de resa sig upp, så komme de på skam, men må din tjänare få glädja sig.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Mina motståndare varde klädda i blygd och höljda i skam såsom i en mantel.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 Min mun skall storligen tacka HERREN; mitt ibland många vill jag lova honom.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 Ty han står på den fattiges högra sida för att frälsa honom från dem som fördöma hans själ.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
