2 Samuelsboken 23

1 Dessa voro Davids sista ord: Så säger David, Isais son, så säger den man som blev högt upphöjd, Jakobs Guds smorde, Israels ljuvlige sångare:

А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим:

2 HERRENS Ande har talat genom mig, och hans ord är på min tunga;

Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.

3 Israels Gud har så sagt, Israels klippa har så talat till mig: "Den som råder över människorna rätt, den som råder i Guds fruktan,

Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;

4 han är lik morgonens ljus, när solen går upp, en morgon utan moln, då jorden grönskar genom solsken efter regn.

И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.

5 Ja, är det icke så med mitt hus inför Gud? Han har ju upprättat med mig ett evigt förbund, i allo stadgat och betryggat. Ja, visst skall han låta all frälsning och glädje växa upp åt mig.

Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.

6 Men de onda äro allasammans lika bortkastade törnen, som man ej vill taga i med handen.

А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.

7 Och måste man röra vid dem, så rustar man sig med järn och med spjutskaft, och bränner sedan upp dem i eld på stället.

Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту.

8 Dessa äro namnen på Davids hjältar: Joseb-Bassebet, en takemonit, den förnämste bland kämparna, han som svängde sitt spjut över åtta hundra som hade blivit slagna på en gång.

Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.

9 Och näst honom kom Eleasar, son till Dodi, son till en ahoait. Han var en av de tre hjältar som voro med David, när de blevo smädade av filistéerna, som där hade församlat sig till strid; Israels män drogo sig då tillbaka.

За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;

10 Men han höll stånd och högg in på filistéerna, till dess att hans hand blev så trött att den var såsom faststelnad vid svärdet; och HERREN beredde så en stor seger på den dagen. Sedan hade folket allenast att vända om och följa med honom för att plundra.

Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен.

11 Och efter honom kom Samma, son till Age, en hararit. En gång hade filistéerna församlat sig, så att de utgjorde en hel skara. Och där var ett åkerstycke, fullt med linsärter. Och folket flydde för filistéerna.

А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја,

12 Då ställde han sig mitt på åkerstycket och försvarade det och slog filistéerna; och HERREN beredde så en stor seger.

Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.

13 En gång drogo tre av de trettio förnämsta männen ned och kommo vid skördetiden till David vid Adullams grotta, medan en skara filistéer var lägrad i Refaimsdalen.

И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској.

14 Men David var då på borgen, under det att en filisteisk utpost fanns i Bet-Lehem.

А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.

15 Och David greps av lystnad och sade: "Ack att någon ville giva mig vatten att dricka från brunnen vid Bet-Lehems stadsport!"

А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата!

16 Då bröto de tre hjältarna sig igenom filistéernas läger och hämtade vatten ur brunnen vid Bet-Lehems stadsport och togo det och buro det till David. Men han ville icke dricka det, utan göt ut det såsom ett drickoffer åt HERREN.

Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом;

17 Han sade nämligen: "Bort det, HERRE, att jag skulle göra detta! Skulle jag dricka de mäns blod, som gingo åstad med fara för sina liv?" Och han ville icke dricka det. Sådana ting hade de tre hjältarna gjort.

И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака.

18 Abisai, broder till Joab, Serujas son, var den förnämste av tre andra; han svängde en gång sitt spjut över tre hundra som hade blivit slagna. Och han hade ett stort namn bland de tre.

И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.

19 Han var visserligen mer ansedd än någon annan i detta tretal, och han var de andras hövitsman, men upp till de tre första kom han dock icke.

Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.

20 Och Benaja, son till Jojada, som var son till en tapper, segerrik man från Kabseel; han slog ned de två Arielerna i Moab, och det var han som en snövädersdag steg ned och slog ihjäl lejonet i brunnen.

И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.

21 Han slog ock ned den egyptiske mannen som var så ansenlig att skåda. Fastän egyptiern hade ett spjut i handen, gick han ned mot honom, väpnad allenast med sin stav. Och han ryckte spjutet ur egyptierns hand och dräpte honom med hans eget spjut.

Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.

22 Sådana ting hade Benaja, Jojadas son, gjort. Och han hade ett stort namn bland de tre hjältarna.

То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.

23 Han var mer ansedd än någon av de trettio, men upp till de tre första kom han icke. Och David insatte honom i sin livvakt.

Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим.

24 Till de trettio hörde: Asael, Joabs broder; Elhanan, Dodos son, från Bet-Lehem;

Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема,

25 haroditen Samma; haroditen Elika;

Сама Арођанин, Елика Арођанин.

26 peletiten Heles; tekoaiten Ira, Ickes' son;

Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин,

27 anatotiten Abieser; husatiten Mebunnai;

Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин,

28 ahoaiten Salmon; netofatiten Maherai;

Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин,

29 netofatiten Heleb, Baanas son; Ittai, Ribais son, från Gibea i Benjamins barns stam;

Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових,

30 Benaja, en pirgatonit; Hiddai från Gaas' dalar;

Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса.

31 arabatiten Abi-Albon; barhumiten Asmavet;

Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин,

32 saalboniten Eljaba; Bene-Jasen; Jonatan;

Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових,

33 harariten Samma; arariten Ahiam, Sarars son;

Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин,

34 Elifelet, son till Ahasbai, maakatitens son; giloniten Eliam, Ahitofels son;

Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина.

35 Hesro från Karmel; arabiten Paarai;

Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин,

36 Jigeal, Natans son, från Soba; gaditen Bani;

Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада,

37 ammoniten Selek; beerotiten Naharai, vapendragare åt Joab, Serujas son;

Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином,

38 jeteriten Ira; jeteriten Gareb;

Ира Јетранин, Гарив Јетранин,

39 hetiten Uria. Tillsammans utgjorde de trettiosju.

Урија Хетејин; свега тридесет и седам.