2 Krönikeboken 17
1 Och hans son Josafat blev konung; efter honom. Han befäste sitt välde mot Israel.
Тада се зацари Јосафат, син његов, на његово место, и укрепи се на Израиља.
2 Han lade in krigsfolk i alla Juda fasta städer och lade in besättningar i Juda land och i de Efraims städer som hans fader Asa hade intagit.
И понамешта војску по свим тврдим градовима Јудиним, и понамешта страже по земљи Јудиној и по градовима Јефремовим, које задоби Аса, отац његов.
3 Och HERREN var med Josafat, ty han vandrade på sin fader Davids första vägar och sökte icke Baalerna,
И беше Господ с Јосафатом, јер хођаше првим путевима Давида оца свог и не тражаше Вала.
4 utan sökte sin faders Gud och vandrade efter hans bud och gjorde icke såsom Israel.
Него Бога оца свог тражаше и по заповестима Његовим хођаше, и не чињаше као синови Израиљеви.
5 Därför befäste HERREN konungadömet i hans hand, och hela Juda gav skänker åt Josafat, så att hans rikedom och ära blev stor.
Зато утврди Господ царство у руци његовој, и сав народ Јудин даваше даре Јосафату, те имаше велико благо и славу.
6 Och då hans frimodighet växte på HERRENS vägar, skaffade han också bort offerhöjderna och Aserorna ur Juda.
И срце се његово ослободи на путевима Господњим, те још обори висине и лугове у Јудеји.
7 Och i sitt tredje regeringsår sände han ut sina hövdingar Ben-Hail, Obadja, Sakarja, Netanel och Mikaja, till att undervisa i Juda städer,
И треће године свог царовања посла кнезове своје Вен-Аила и Овадију и Захарију и Натанаила и Михеју да уче по градовима Јудиним;
8 och med dem några leviter, nämligen leviterna Semaja, Netanja, Sebadja, Asael, Semiramot, Jonatan, Adonia, Tobia och Tob-Adonia; och de hade med sig prästerna Elisama och Joram.
И с њима Левите: Семају и Натанију и Зевадију и Асаила и Семирамота и Јонатана и Адонију и Товију и Тов-Адонију, Левите, и с њима Елисаму и Јорама свештенике.
9 Dessa undervisade nu i Juda och hade HERRENS lagbok med sig; de foro omkring i alla Juda städer och undervisade bland folket.
И учаху по Јудеји имајући при себи књигу закона Господњег, и прохођаху све градове Јудине учећи народ.
10 Och en förskräckelse ifrån HERREN kom över alla riken i de länder som lågo omkring Juda, så att de icke vågade kriga mot Josafat.
И дође страх Господњи на сва царства по земљама око Јуде, те не војеваше на Јосафата.
11 Och en del av filistéerna förde skänker till Josafat och gåvo silver i skatt. Därtill förde ock araberna till honom småboskap, sju tusen sju hundra vädurar och sju tusen sju undra bockar.
И сами Филистеји доношаху Јосафату даре и данак у новцу; и Арапи догоњаху му стоку, по седам хиљада и седам стотина овнова и по седам хиљада и седам стотина јараца.
12 Så blev Josafat allt mäktigare och till slut övermåttan mäktig. Och han byggde borgar och förrådsstäder i Juda.
Тако напредоваше Јосафат и подиже се веома; и сазида у Јудеји куле и градове за житнице.
13 Han hade stora upplag i Juda städer; och krigsfolk, tappra stridsmän, hade han i Jerusalem.
И имаше много добра по градовима Јудиним, и војника, храбрих јунака у Јерусалиму.
14 Och detta var ordningen bland dem, efter deras familjer. Till Juda hörde följande överhövitsmän: hövitsmannen Adna och med honom tre hundra tusen tappra stridsmän;
А ово је број њихов по домовима отаца њихових; од Јуде хиљадници: Адна војвода, с којим беше три стотине хиљада храбрих јунака.
15 därnäst hövitsmannen Johanan och med honom två hundra åttio tusen;
А за њим Јоанам војвода, с којим беше двеста осамдесет хиљада;
16 därnäst Amasja, Sikris son, som frivilligt hade givit sig i HERRENS tjänst, och med honom två hundra tusen tappra stridsmän.
А за њим Амасија син Зихријев, који се драговољно даде Господу, и с ким беше двеста хиљада храбрих јунака.
17 Men från Benjamin voro: Eljada, en tapper stridsman, och med honom två hundra tusen, väpnade med båge och sköld;
А од Венијамина: храбри јунак Елијада, с којим беше двеста хиљада наоружаних луком и штитом;
18 därnäst Josabad och med honom ett hundra åttio tusen, rustade till strid.
А за њим Јозавад, с којим беше сто и осамдесет хиљада наоружаних за бој.
19 Dessa voro de som gjorde tjänst hos konungen; därtill kommo de som konungen hade förlagt i de befästa städerna i hela Juda.
Ови служаху цару осим оних које понамешта цар по тврдим градовима у свој земљи Јудиној.
