1 Samuelsboken 23

1 Och man berättade för David: "Filistéerna hålla nu på att belägra Kegila, och de plundra logarna."

Тада јавише Давиду говорећи: Ево Филистеји ударише на Кеилу, и харају гумна.

2 Då frågade David HERREN: "Skall jag draga åstad och slå dessa filistéer?" HERREN svarade David: "Drag åstad och slå filistéerna och fräls Kegila."

И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи и ударити на те Филистеје? А Господ рече Давиду: Иди, и побићеш Филистеје и избавити Кеилу.

3 Men Davids män sade till honom: "Vi leva ju i fruktan redan här i Juda. Och nu skulla vi därtill draga åstad till Kegila, mot filistéernas här!"

А Давиду рекоше људи његови: Ево нас је страх овде у Јудиној земљи, а шта ће бити кад пођемо у Кеилу, на логор филистејски?

4 Då frågade David HERREN ännu en gång, och HERREN svarade honom och sade: "Stå upp och drag ned till Kegila; ty jag vill giva filistéerna i din hand."

Зато Давид опет упита Господа, а Господ му одговори и рече: Устани, иди у Кеилу, јер ћу ја предати Филистеје у руке твоје.

5 Då drog David med sina män till Kegila och stridde mot filistéerna och förde bort deras boskap och tillfogade dem ett stort nederlag. Så frälste David invånarna i Kegila.

Тада отиде Давид са својим људима у Кеилу, и удари на Филистеје, и отера им стоку, и поби их љуто; тако избави Давид становнике кеилске.

6 När Ebjatar, Ahimeleks son, flydde till David i Kegila, förde han efoden med sig ditned.

А кад Авијатар, син Ахимелехов, побеже к Давиду у Кеилу, донесе са собом оплећак.

7 Och det blev berättat för Saul att David hade dragit in i Kegila. Då sade Saul: "Gud har förkastat honom och givit honom i min hand, ty han har själv stängt in sig genom att gå in i en stad med portar och bommar."

Потом јавише Саулу да је Давид дошао у Кеилу; и рече Саул: Дао га је Бог у моје руке, јер се затворио ушавши у град, који има врата и преворнице.

8 Därefter bådade Saul upp allt folket till strid, för att draga ned till Kegila och där innesluta David och hans man.

И сазва Саул сав народ на војску да иде на Кеилу и опколи Давида и људе његове.

9 Men när David fick veta att Saul stämplade ont mot honom, sade han till prästen Ebjatar: "Bär hit efoden."

Али Давид дознавши да му Саул зло кује, рече Авијатару свештенику: Узми на се оплећак.

10 Och David sade: "HERRE, Israels Gud, din tjänare har hört att Saul har i sinnet att komma mot Kegila och fördärva staden för min skull.

И рече Давид: Господе Боже Израиљев! Чуо је слуга Твој да се Саул спрема да дође на Кеилу да раскопа град мене ради.

11 Skola Kegilas borgare då utlämna mig åt honom? Skall Saul komma hitned, såsom din tjänare har hört? HERRE, Israels Gud, förkunna det för din tjänare." HERREN svarade: "Han skall komma hitned."

Хоће ли ме Кеиљани предати у његове руке? Хоће ли доћи Саул као што је чуо слуга Твој? Господе Боже Израиљев! Кажи слузи свом. А Господ одговори: Доћи ће.

12 David frågade ytterligare: "Skola Kegilas borgare då utlämna mig och mina man åt Saul?" HERREN svarade: "De skola utlämna eder."

Опет рече Давид: Кеиљани хоће ли предати мене и моје људе у руке Саулове? А Господ одговори: Предаће.

13 Då bröt David upp med sitt folk, som utgjorde vid pass sex hundra man, och de drogo ut från Kegila och vandrade vart de kunde. När det då blev berättat för Saul att David hade flytt undan från Kegila avstod han från att draga ut.

Тада се Давид подиже са својим људима, око шест стотина људи, и отидоше из Кеиле, и идоше куда могоше. А кад Саулу јавише да је Давид побегао из Кеиле, тада он не хте ићи.

14 Så uppehöll sig nu David i öknen på bergfästena; han uppehöll sig bland bergen i öknen Sif. Och Saul sökte alltjämt efter honom, men Gud gav honom icke i hans hand.

А Давид се бављаше у пустињи по тврдим местима, и намести се на једном брду у пустињи Зифу. А Саул га тражаше једнако, али га Господ не даде у његове руке.

15 Och medan David var i Hores i öknen Sif, förnam han att Saul hade dragit ut för att söka döda honom.

И Давид, видећи да је Саул изашао те тражи душу његову, оста у пустињи Зифу, у шуми.

16 Men Jonatan, Sauls son, stod upp och gick till David i Hores och styrkte hans mod i Gud.

А Јонатан, син Саулов, подиже се и дође к Давиду у шуму, и укрепи му руку у Господу;

17 Han sade till honom: "Frukta icke; ty min fader Sauls hand skall icke träffa dig, utan du skall bliva konung över Israel, och jag skall då hava andra platsen, näst efter dig. Detta vet ock min fader Saul."

И рече му: Не бој се, јер те неће стигнути рука цара Саула оца мог; него ћеш царовати над Израиљем, а ја ћу бити други за тобом; и Саул, отац мој, зна то.

18 Sedan slöto de båda ett förbund inför HERREN. Och David stannade kvar i Hores, men Jonatan gick hem igen.

И учинише њих двојица веру пред Господом; и Давид оста у шуми, а Јонатан отиде кући својој.

19 Men några sifiter drogo upp till Saul i Gibea och sade: "David håller sig nu gömd hos oss på bergfästena i Hores, på Hakilahöjden, som ligger söder om ödemarken.

Тада дођоше Зифеји к Саулу у Гавају, и рекоше: Не крије ли се Давид код нас по тврдим местима у шуми на брду Ехели надесно од Гесимона?

20 Så drag nu ditned, o konung, så snart det lyster dig att göra det. står sak bliver det då att utlämna honom åt konungen."

Сада дакле по свој жељи душе своје, царе, изађи, а наше ће бити да га предамо у руке цару.

21 Då sade Saul: "Varen välsignade av HERREN, därför att I haven velat spara mig bekymmer.

А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте.

22 Men gån nu och skaffen eder ytterligare visshet, och tagen reda på och sen efter, på vilket ställe han nu vistas, och vem som har sett honom där; ty man har sagt mig att han är mycket listig.

Идите сада и дознајте још боље и разберите и промотрите где се сакрио и ко га је онде видео; јер ми кажу да је врло лукав.

23 Och sen efter och tagen reda på alla gömställen där han kan gömma sig; och kommen så igen till mig, när I haven fått visshet, så vill jag sedan gå med eder. Ty finnes han i landet, skall jag veta att söka upp honom, om jag än måste söka bland alla Juda ätter."

Промотрите и видите сва места где се крије, па опет дођите к мени кад добро дознате, и ја ћу поћи с вама; и ако буде у земљи, тражићу га по свим хиљадама Јудиним.

24 Då stodo de upp och gingo till Sif före Saul. Men David och hans män voro i öknen Maon, på hedmarken, söder om ödemarken.

Тада усташе и отидоше у Зиф пре Саула; а Давид и људи његови беху у пустињи Маону у равници надесно од Гесимона.

25 När nu Saul drog åstad med sina män för att söka efter David, om talade man det för denne, och han drog då ned till klippan och stannade så i öknen Maon. När Saul hörde detta, satte han efter David in i öknen Maon.

И Саул изађе са својим људима да га тражи; а Давиду јавише, те он сиђе са стене и стаде у пустињи Маону. А Саул кад то чу, отиде за Давидом у пустињу Маон.

26 Och Saul gick på ena sidan om berget, och David med sina män på andra sidan. Men just som David var stadd på flykt för att komma undan Saul, under det att Saul och hans män sökte kringränna David och hans män för att taga dem till fånga

И Саул иђаше једном страном планине, а Давид са својим људима другом страном планине; и Давид хићаше да утече Саулу, јер Саул са својим људима опкољаваше Давида и његове људе да их похвата.

27 kom en budbärare till Saul och sade: "Skynda dig och kom, ty filistéerna hava fallit in i landet."

У том дође гласник Саулу говорећи: Брже ходи; јер Филистеји ударише на земљу.

28 Då upphörde Saul att förfölja David och drog mot filistéerna. Därav fick det stället namnet Sela-Hammalekot.

Тада се врати Саул не терајући даље Давида, и отиде пред Филистеје. Отуда се прозва оно место Села-Амалекот.

29 Men David drog upp därifrån och uppehöll sig sedan på En-Gedis bergfästen.

А Давид отишавши оданде стаде на тврдим местима енгадским.