Psaltaren 94

1 Du hämndens Gud, o HERRE, du hämndens Gud, träd fram i glans.

Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!

2 Res dig, du jordens domare, vedergäll de högmodiga vad de hava gjort.

Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.

3 Huru länge skola de ogudaktiga, o HERRE, huru länge skola de ogudaktiga triumfera?

Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?

4 Deras mun flödar över av fräckt tal; de förhäva sig, alla ogärningsmännen.

Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.

5 Ditt folk, o HERRE, krossa de, och din arvedel förtrycka de.

Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.

6 Änkor och främlingar dräpa de, och faderlösa mörda de.

Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.

7 Och de säga: »HERREN ser det icke, Jakobs Gud märker det icke.»

И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.

8 Märken själva, I oförnuftiga bland folket; I dårar, när kommen I till förstånd?

Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?

9 Den som har planterat örat, skulle han icke höra? Den som har danat ögat, skulle han icke se?

Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?

10 Den som håller hedningarna i tukt, skulle han icke straffa, han som lär människorna förstånd?

Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?

11 HERREN känner människornas tankar, han vet att de själva äro fåfänglighet.

Господ зна мисли људима како су ништаве.

12 Säll är den man som du, HERRE, undervisar, och som du lär genom din lag,

Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;

13 för att skaffa honom ro för olyckans dagar, till dess de ogudaktigas grav varder grävd.

Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.

14 Ty HERREN förskjuter icke sitt folk, och sin arvedel övergiver han icke.

Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.

15 Nej, rättfärdighet skall åter gälla i rätten, och alla rättsinniga skola hålla sig därtill.

Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.

16 Vem står upp till att försvara mig mot de onda, vem bistår mig mot ogärningsmännen?

Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?

17 Om HERREN icke vore min hjälp, så bodde min själ snart i det tysta.

Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.

18 När jag tänkte: »Min fot vacklar», då stödde mig din når, o HERRE:

Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.

19 När jag hade mycket bekymmer i mitt hjärta, då gladde din tröst min själ.

Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.

20 Kan fördärvets domarsäte hava gemenskap med dig, det säte där man över våld i lagens namn,

Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?

21 där de tränga den rättfärdiges själ och fördöma oskyldigt blod?

Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.

22 Men HERREN bliver för mig en borg, min Gud bliver min tillflykts klippa.

Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.

23 Och han låter deras fördärv vända tillbaka över dem och förgör dem för deras ondskas skull. Ja, HERREN, vår Gud, förgör dem.

Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.