< Psaltaren 91 >
1 Den som sitter under den Högstes beskärm och vilar under den Allsmäktiges skugga,
Који живи у заклону Вишњег, у сену Свемогућег почива.
2 han säger: »I HERREN har jag min tillflykt och min borg, min Gud, på vilken jag förtröstar.»
Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у ког се уздам.
3 Ja, han skall rädda dig ifrån fågelfängarens snara och ifrån pesten, som fördärvar.
Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутог помора;
4 Med sina fjädrar skall han betäcka dig, och under hans vingar skall du finna tillflykt; hans trofasthet är sköld och skärm.
Перјем својим осениће те, и под крилима Његовим заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда.
5 Du skall icke behöva frukta nattens fasor, icke pilen, som flyger om dagen,
Нећеш се бојати страхоте ноћне, стреле, која лети дању,
6 icke pesten, som går fram i mörkret, eller farsoten, som ödelägger vid middagens ljus.
Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.
7 Om ock tusen falla vid din sida, ja, tio tusen vid din högra sida, så skall det dock icke drabba dig.
Пашће поред тебе хиљада и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.
8 Dina ögon skola blott skåda därpå med lust, och du skall se de ogudaktigas lön.
Само ћеш гледати очима својим, и видећеш плату безбожницима.
9 Ty du har sagt: »Du, HERRE, är mitt skygd», och du har gjort den Högste till din tillflykt.
Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњег си изабрао себи за уточиште.
10 Ingen olycka skall vederfaras dig, och ingen plåga skall nalkas din hydda.
Неће Те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе Твоје.
11 Ty han skall giva sina änglar befallning om dig, att de skola bevara dig på alla dina vägar.
Јер анђелима својим заповеда за Тебе да Те чувају по свим путевима Твојим.
12 De skola bära dig på händerna, så att du icke stöter din fot mot någon sten.
На руке ће Те узети да где не запнеш за камен ногом својом.
13 Över lejon och huggormar skall du gå fram, du skall trampa ned unga lejon och drakar.
На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.
14 »Han håller sig intill mig, därför skall jag befria honom; jag skall beskydda honom, därför att han känner mitt namn.
"Кад ме љуби, избавићу Га; заклонићу Га, кад је познао име моје.
15 Han åkallar mig, och jag skall svara honom; jag är med honom i nöden, jag skall rädda honom och låta honom komma till ära.
Зазваће ме, и услишићу Га; с Њим ћу бити у невољи, избавићу Га и прославићу Га.
16 Jag skall mätta honom med långt liv och låta honom se min frälsning.»
Дугог живота наситићу Га, и показаћу му спасење своје."