< Psaltaren 90 >
1 En bön av gudsmannen Mose. Herre, du har varit vår tillflykt från släkte till släkte.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Förrän bergen blevo till och du frambragte jorden och världen, ja, från evighet till evighet är du, o Gud.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Du låter människorna vända åter till stoft, du säger: »Vänden åter, I människors barn.»
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 Ty tusen år äro i dina ögon såsom den dag som förgick i går; ja, de äro såsom en nattväkt.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Du sköljer dem bort; de äro såsom en sömn. Om morgonen likna de gräset som frodas;
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 det blomstrar upp och frodas om morgonen, men om aftonen torkar det bort och förvissnar.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 Ty vi förgås genom din vrede, och genom din förtörnelse ryckas vi plötsligt bort.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Du ställer våra missgärningar inför dig, våra förborgade synder i ditt ansiktes ljus.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 Ja, alla våra dagar försvinna genom din förgrymmelse, vi lykta våra år såsom en suck.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 Vårt liv varar sjuttio år eller åttio år, om det bliver långt; och när det är som bäst, är det möda och fåfänglighet, ty det går snart förbi, likasom flöge vi bort.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Vem besinnar din vredes makt och din förgrymmelse, så att han fruktar dig?
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 Lär oss betänka huru få våra dagar äro, för att vi må undfå visa hjärtan.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 HERRE, vänd åter. Huru länge dröjer du? Förbarma dig över dina tjänare.
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Mätta oss med din nåd, när morgonen gryr, så att vi få jubla och vara glada i alla våra livsdagar.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Giv oss glädje så många dagar som du har plågat oss, så många år som vi hava lidit olycka.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Låt dina gärningar uppenbaras för dina tjänare och din härlighet över deras barn.
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 Och HERRENS, vår Guds, ljuvlighet komme över oss. Må du främja för oss våra händers verk; ja, våra händers verk främje du.
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.