Psaltaren 77
1 För sångmästaren, till Jedutun; av Asaf; en psalm.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 Jag vill höja min röst till Gud och ropa; jag vill höja min röst till Gud, för att han må lyssna till mig.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 På min nöds dag söker jag Herren; min hand är utsträckt om natten och förtröttas icke; min själ vill icke låta trösta sig.
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Jag vill tänka på Gud och klaga; jag vill utgjuta mitt bekymmer, ty min ande försmäktar. (Sela)
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 Mina ögonlock håller du öppna; jag är full av oro och kan icke tala.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 Jag tänker på forntidens dagar, på år som längesedan hava gått.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 Jag vill om natten komma ihåg mitt strängaspel; i mitt hjärta vill jag utgjuta mitt bekymmer, och min ande skall eftersinna.
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Skall då Herren förkasta evinnerligen och ingen nåd mer bevisa?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Är det då ute med hans godhet för beständigt, har hans ord blivit till intet för alla tider?
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 Har Gud förgätit att vara nådig eller i vrede tillslutit sin barmhärtighet? (Sela)
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 Jag svarar: Nej, detta är min plågas tid, den Högstes högra hand är ej såsom förr.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 Jag vill prisa HERRENS gärningar, ja, jag vill tänka på dina fordomtima under;
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 jag vill begrunda alla dina gärningar och eftersinna dina verk.
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Gud, i helighet går din väg; vem är en gud så stor som Gud?
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Du är Gud, en Gud som gör under; du har uppenbarat din makt bland folken.
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 Med väldig arm förlossade du ditt folk, Jakobs och Josefs barn. (Sela)
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Vattnen sågo dig, och Gud, vattnen sågo dig och våndades, själva djupen darrade.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 Molnen göto ut strömmar av vatten, skyarna läto höra sin röst, och dina pilar foro omkring.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Ditt dunder ljöd i stormvirveln, ljungeldar lyste upp jordens krets, jorden darrade och bävade.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Genom havet gick din väg, din stig genom stora vatten, och dina fotspår fann man icke. Så förde du ditt folk såsom en hjord genom Moses och Arons hand.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
