< Psaltaren 72 >

1 Av Salomo. Gud, giv åt konungen dina rätter och din rättfärdighet åt konungasonen.
Боже, дај цару суд свој, и правду своју сину царевом:
2 Han döme ditt folk med rättfärdighet och dina betryckta med rätt.
Он ће судити народу Твом по правди, и невољницима Твојим по правици.
3 Bergen bäre frid åt folket, så ock höjderna, genom rättfärdighet.
Родиће народу горе миром, и хумови правдом.
4 Han skaffe rätt åt de betryckta i folket, han frälse de fattiga och krosse förtryckaren.
Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништега, и насилника ће оборити,
5 Dig frukte man, så länge solen varar, och så länge månen skiner, från släkte till släkte.
Бојаће се Тебе док је сунца и месеца, од колена до колена.
6 Han vare lik regnet som faller på ängen, lik en regnskur som vattnar jorden.
Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу.
7 I hans dagar blomstre den rättfärdige, och stor frid råde, till dess ingen måne mer finnes.
Процветаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече месеца.
8 Må han härska från hav till hav och ifrån floden intill jordens ändar.
Владаће од мора до мора, и од реке до крајева земаљских.
9 För honom buge sig öknens inbyggare, och hans fiender slicke stoftet.
Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати.
10 Konungarna från Tarsis och havsländerna hembäre skänker, konungarna av Saba och Seba bäre fram gåvor.
Цареви тарсиски и острвљани донеће даре, цареви шавски и савски даће данак.
11 Ja, alla konungar falle ned för honom, alla hedningar tjäne honom.
Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни.
12 Ty han skall rädda den fattige som ropar och den betryckte och den som ingen hjälpare har.
Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника.
13 Han skall vara mild mot den arme och fattige; de fattigas själar skall han frälsa.
Биће милостив ништем и убогом, и душе ће јаднима спасти.
14 Ifrån förtryck och våld skall han förlossa deras själ, och deras blod skall aktas dyrt i hans ögon.
Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовим.
15 Må han leva; må man föra till honom guld från Saba. Ständigt bedje man för honom, alltid välsigne man honom.
Они ће добро живети, и донеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати.
16 Ymnigt växe säden i landet, ända till bergens topp; dess frukt må susa likasom Libanons skog; och folk blomstre upp i städerna såsom örter på marken.
Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њено као ливанска шума, и по градовима цветаће људи као трава на земљи.
17 Hans namn förblive evinnerligen; så länge solen skiner, fortplante sig hans namn. Och i honom välsigne man sig; alla hedningar prise honom säll.
Име ће његово бити увек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим.
18 Lovad vare HERREN Gud, Israels Gud, som allena gör under!
Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чудеса!
19 Och lovat vare hans härliga namn evinnerligen, och hela jorden vare full av hans ära! Amen, Amen.
И благословено славно име Његово увек! Славе Његове напуниће се сва земља. Аман и амин.
20 Slut på Davids, Isais sons, böner. Se Välsigna sig i Ordförkl.
Свршише се молитве Давида, сина Јесејевог.

< Psaltaren 72 >