< Psaltaren 71 >

1 Till dig, HERRE, tager jag min tillflykt; låt mig aldrig komma på skam.
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Rädda mig och befria mig genom din rättfärdighet; böj ditt öra till mig och fräls mig.
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Var mig en klippa där jag får bo, och dit jag alltid kan fly, du som beskär mig frälsning. Ty du är mitt bergfäste och min borg.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Min Gud, befria mig ur den ogudaktiges våld, ur den orättfärdiges och förtryckarens hand.
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 Ty du är mitt hopp, o Herre, HERRE, du är min förtröstan allt ifrån min ungdom.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Du har varit mitt stöd allt ifrån moderlivet, ja, du har förlöst mig ur min moders liv; dig gäller ständigt mitt lov.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 Jag har blivit såsom ett vidunder för många; men du är min starka tillflykt.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Låt min mun vara full av ditt lov, hela dagen av din ära.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Förkasta mig icke i min ålderdoms tid, övergiv mig ej, när min kraft försvinner.
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Ty mina fiender säga så om mig, och de som vakta på min själ rådslå så med varandra:
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 »Gud har övergivit honom; förföljen och gripen honom, ty det finnes ingen som räddar.»
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 Gud, var icke långt ifrån mig; min Gud, skynda till min hjälp.
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Må de komma på skam och förgås, som stå emot min själ; må de höljas med smälek och blygd, som söka min ofärd.
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 Men jag skall alltid hoppas och än mer föröka allt ditt lov.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Min mun skall förtälja din rättfärdighet, hela dagen din frälsning, ty jag känner intet mått därpå.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Jag skall frambära Herrens, HERRENS väldiga gärningar; jag skall prisa din rättfärdighet, ja, din allenast.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 Gud, du har undervisat mig allt ifrån min ungdom; och intill nu förkunnar jag dina under.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Så övergiv mig ej heller, o Gud, i min ålderdom, när jag varder grå, till dess jag får förtälja om din arm för ett annat släkte, om din makt för alla dem som skola komma.
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Din rättfärdighet når till himmelen, o Gud. Du som har gjort så stora ting, o Gud, vem är dig lik?
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Du som har låtit oss pröva så mycken nöd och olycka, du skall åter göra oss levande och föra oss upp igen du jordens djup.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Ja, låt mig växa till alltmer; och trösta mig igen.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 Så vill ock jag tacka dig med psaltarspel för din trofasthet, min Gud; jag vill lovsjunga dig till harpa, du Israels Helige.
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Mina läppar skola jubla, ty jag vill lovsjunga dig; ja, jubla skall min själ, som du har förlossat.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 Och min tunga skall hela dagen tala om din rättfärdighet; ty de som sökte min ofärd hava kommit på skam och måst blygas.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.

< Psaltaren 71 >