Psaltaren 69
1 För sångmästaren, efter »Liljor»; av David.
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 Fräls mig, Gud; ty vattnen tränga mig inpå livet.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Jag har sjunkit ned i djup dy, där ingen botten är; jag har kommit i djupa vatten, och svallet vill fördränka mig.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Jag har ropat mig trött, min strupe är förtorkad; mina ögon försmäkta av förbidan efter min Gud.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Flera än håren på mitt huvud äro de som hata mig utan sak; många äro de som vilja förgöra mig, de som äro mina fiender utan skäl; vad jag icke har rövat, det måste jag gälda.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Du, o Gud, känner min dårskap, och mina skulder äro icke förborgade för dig.
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Låt icke i mig dem komma på skam, som förbida dig, Herre, HERRE Sebaot; Låt icke i mig dem varda till blygd, som söka dig, du Israels Gud.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Ty för din skull bär jag smälek, för din skull höljer blygsel mitt ansikte;
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 främmande har jag blivit för mina bröder och en främling för min moders barn.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 Ty nitälskan för ditt hus har förtärt mig, och dina smädares smädelser hava fallit över mig.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 Jag grät, ja, min själ grät under fasta, men det blev mig till smälek.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Jag klädde mig i sorgdräkt, men jag blev för dem ett ordspråk.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 Om mig tassla de, när de sitta i porten; i dryckeslag göra de visor om mig.
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Men jag kommer med min bön till dig, HERRE, i behaglig tid, genom din stora nåd, o Gud; svara mig i din frälsande trofasthet.
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Rädda mig ur dyn, så att jag icke sjunker ned; låt mig bliva räddad från dem som hata mig och från de djupa vattnen.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Låt icke vattensvallet fördränka mig eller djupet uppsluka mig; och låt ej graven tillsluta sitt gap över mig.
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Svara mig, HERRE, ty god är din nåd; vänd dig till mig efter din stora barmhärtighet.
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Fördölj icke ditt ansikte för din tjänare, ty jag är i nöd; skynda att svara mig.
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Kom till min själ och förlossa henne; befria mig för mina fienders skull.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Du känner min smälek, min skam och blygd; du ser alla mina ovänner.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Smälek har krossat mitt hjärta, så att jag är vanmäktig; jag väntade på medlidande, men där var intet, och på tröstare, men jag fann ingen.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 De gåvo mig galla att äta, och ättika att dricka, i min törst.
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Må deras bord framför dem bliva till en snara och till ett giller, bäst de gå där säkra;
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 må deras ögon förmörkas, så att de icke se; gör deras länder vacklande alltid.
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Gjut ut över dem din ogunst, och låt din vredes glöd hinna upp dem.
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Deras gård blive öde, ingen må finnas, som bor i deras hyddor,
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 eftersom de förfölja dem som du själv har slagit och orda om huru de plågas, som du har stungit.
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Låt dem gå från missgärning till missgärning, och låt dem icke komma till din rättfärdighet.
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Må de utplånas ur de levandes bok och icke varda uppskrivna bland de rättfärdiga.
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Men mig som är betryckt och plågad, mig skall din frälsning, o Gud, beskydda.
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 Jag vill lova Guds namn med sång och upphöja honom med tacksägelse.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Det skall behaga HERREN bättre än någon tjur, något offerdjur med horn och klövar.
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 När de ödmjuka se det, skola de glädja sig; I som söken Gud, edra hjärtan skola leva.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Ty HERREN lyssnar till de fattiga och föraktar icke sina fångna.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Honom love himmelen och jorden, havet och allt vad som rör sig däri.
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 Ty Gud skall frälsa Sion, han skall bygga upp Juda städer; man skall bo i dem och besitta landet. Hans tjänares barn skola få det till arvedel, och de som älska hans namn skola bo däri.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
