Psaltaren 66
1 För sångmästaren; en sång, en psalm. Höjen jubel till Gud, alla länder;
Покликни Богу, сва земљо!
2 lovsjungen hans namns ära, given honom ära och pris.
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 Sägen till Gud: Huru underbara äro icke dina gärningar! För din stora makts skull visa dina fiender dig underdånighet.
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 Alla länder skola tillbedja och lovsjunga dig; de skola lovsjunga ditt namn. (Sela)
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Kommen och sen vad Gud har gjort; underbara äro hans gärningar mot människors barn.
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 Han förvandlade havet till torrt land; till fots gingo de genom floden; då gladdes vi över honom.
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 Genom sin makt råder han evinnerligen, hans ögon giva akt på hedningarna; de gensträviga må icke förhäva sig. (Sela)
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 Prisen, I folk, vår Gud, och låten hans lov ljuda högt;
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 ty han har beskärt liv åt vår själ och har icke låtit vår fot vackla.
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 Ty väl prövade de oss, o Gud, du luttrade oss, såsom silver luttras;
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 du förde oss in i fängelse, du lade en tung börda på vår rygg;
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 du lät människor fara fram över vårt huvud, vi måste gå genom eld och vatten. Men du har fört oss ut och vederkvickt oss.
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 Så kommer jag då till ditt hus med brännoffer, jag vill infria mina löften till dig,
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 dem till vilka mina låppar öppnade sig, och som min mun uttalade i min nöd.
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 Brännoffer av feta får vill jag frambära åt dig, med offerånga av vädurar; jag vill offra både tjurar och bockar. (Sela)
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Kommen och hören, så vill jag förtälja för eder, I alla som frukten Gud, vad han har gjort mot min själ.
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 Till honom ropade jag med min mun, och lovsång var redan på min tunga.
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 Om jag hade förehaft något orätt i mitt hjärta, så skulle Herren icke höra mig.
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 Men Gud har hört mig, han har aktat på mitt bönerop.
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Lovad vare Gud, som icke har förkastat min bön eller vänt ifrån mig sin nåd!
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
