Psaltaren 58

1 För sångmästaren; »Fördärva icke»; av David; en sång.

Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

2 Talen I väl i eder stumhet vad rättfärdigt är? Dömen I såsom rätt är, I människors barn?

Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

3 Nej, i hjärtat uppgören I onda anslag; I vägen ut i landet edra händers våld.

Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

4 De ogudaktiga äro avfälliga allt ifrån modersskötet; de lögnaktiga fara vilse ända från sin moders liv.

У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

5 Gift är i dem, likt ormens gift; en döv huggorm likna de, en som tillstoppar sitt öra,

Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

6 så att han icke hör tjusarnas röst, icke den förfarne besvärjarens.

Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

7 Gud, krossa tänderna i deras mun; bryt ut, o HERRE, de unga lejonens kindtänder.

Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

8 Låt dem bliva till intet, likasom vatten som förrinner. När någon skjuter sina pilar, blive de såsom utan udd.

Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

9 Må han vara lik snigeln, som upplöses och förgås, lik en kvinnas foster, som ej fick skåda solen.

Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

10 Förrän edra grytor hava hunnit märka bränslet, och medan köttet ännu är rått, skall en glödvind rycka bort det.

Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

11 Den rättfärdige skall glädja sig, när han skådar hämnden, han skall två sina fötter i den ogudaktiges blod. Och människorna skola säga: »Ja, den rättfärdige får sin lön; ja, det finnes en Gud som dömer på jorden.»

И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!