< Psaltaren 52 >

1 För sångmästaren; en sång av David,
Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп оқулсун дәп, Давут язған «Масқил»; Едомлуқ Доәг Саул падишаниң йениға берип: «Давут Ахимәләкниң өйигә кирди» дәп айғақчилиқ қилғандин кейин йезилған: — И ночи батур, Немә үчүн рәзиллигиңдин махтинисән? Тәңриниң өзгәрмәс муһәббити мәңгүлүктур.
2 när edoméen Doeg kom och berättade för Saul och sade till honom: »David har gått in i Ahimeleks hus.»
Өткүр устира кәби, Тилиң зәһәр чачмақчи, У ялғанчилиқ тоқуватиду.
3 Varför berömmer du dig av vad ont är, du våldsverkare? Guds nåd varar ju beständigt.
Сән яхшилиқниң орнида яманлиқни, Һәқ сөзләшниң орнида ялғанчилиқни яхши көрисән;
4 Din tunga far efter fördärv, den är lik en skarp rakkniv, du arglistige.
Һаман адәмни набут қилидиған сөзләрни яхши көрисән, и алдамчи тил!
5 Du älskar ont mer än gott, lögn mer än att tala vad rätt är. (Sela)
Бәрһәқ, Тәңри охшашла сени мәңгүгә йоқитиду; У сени тутувалиду, йәни өз чедириңдин тартип чиқиду; Тирикләрниң зиминидин сени йилтизиңдин қомуруп ташлайду. (Селаһ)
6 Ja, du älskar allt fördärvligt tal, du falska tunga.
Һәққанийлар буни көрүп қорқушиду, Вә уни мәсқирә қилип күлүп: —
7 Därför skall ock Gud störta dig ned för alltid, han skall gripa dig och rycka dig ut ur din hydda och utrota dig ur de levandes land. (Sela)
«Қараңлар, Худани өз йөләнчиси қилмиған адәм, Пәқәт өз байлиқлириниң көплүгигә таянған адәм; У ач көзлүги билән күчләнди» — дәйду.
8 Och de rättfärdiga skola se det och frukta, de skola le åt honom:
Мән болсам Худаниң өйидә өскән барақсан зәйтун дәрәқтәкмән, Мән Худаниң өзгәрмәс муһәббитигә мәңгүгә тайинимән.
9 »Se där är den man som icke gjorde Gud till sitt värn, utan förlitade sig på sin stora rikedom, trotsig i sin lystnad!» Men jag skall vara såsom ett grönskande olivträd i Guds hus; jag förtröstar på Guds nåd alltid och evinnerligen. Jag skall evinnerligen tacka dig för att du har gjort det; och inför dina fromma skall jag förbida ditt namn, ty det är gott.
Мән Саңа әбәдил-әбәт тәшәккүр ейтимән; Чүнки Сән бу ишларни қилдиңсән; Мөмин бәндилириң алдида намиңға тәлмүрүп күтимән; Мошундақ қилиш әладур.

< Psaltaren 52 >