Psaltaren 4
1 För sångmästaren, med strängaspel; en psalm av David.
Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
2 När jag ropar, så svara mig, du min rättfärdighets Gud, du som i trångmål skaffar mig rum; var mig nådig och hör min bön.
Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
3 I herrar, huru länge skall min ära vara vänd i smälek, huru länge skolen I älska fåfänglighet och fara efter lögn? (Sela)
Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
4 Besinnen dock att HERREN har utvalt åt sig den fromme; HERREN hör, när jag ropar till honom.
Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
5 Vredgens, men synden icke; eftersinnen i edra hjärtan, på edra läger, och varen stilla. (Sela)
Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
6 Offren rätta offer, och förtrösten på HERREN.
Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
7 Många säga: »Vem skall låta oss se det gott är?» Upplyft du över oss ditt ansiktes ljus, o HERRE.
А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
8 Du giver mig glädje i hjärtat, större än andras, när de få säd och vin i myckenhet. I frid vill jag lägga mig ned, och i frid skall jag somna in, ty du, HERRE, låter mig bo avskild och i trygghet.
Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
