Psaltaren 35
1 Av David. Gå till rätta, HERRE, med dem som gå till rätta med mig; strid mot dem som strida mot mig.
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Fatta sköld och skärm, och stå upp till min hjälp;
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 drag fram spjutet, och spärra vägen för mina förföljare. Säg till min själ: »Jag är din frälsning.»
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Må de komma på skam och blygas, som stå efter mitt liv; må de vika tillbaka och varda utskämda, som hava ont i sinnet mot mig.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Må de bliva såsom agnar för vinden, och HERRENS ängel drive dem bort.
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Deras väg blive mörk och slipprig, och HERRENS ängel drive dem bort.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Ty utan sak hava de försåtligen tillrett sin nätgrop för mig, utan sak hava de grävt en grav för mitt liv.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Fördärv komme över den mannen oförtänkt, det nät han har utlagt må fånga honom; ja, till sitt fördärv falle han själv däri.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Men min själ skall fröjda sig i HERREN och vara glad över hans frälsning.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 Alla ben i min kropp skola säga: »HERRE, vem är dig lik, du som räddar den betryckte från den som är honom för stark, den betryckte och fattige ifrån den som plundrar honom?»
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Orättfärdiga vittnen träda fram; de utfråga mig om det jag icke vet.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 De löna mig med ont för gott; övergiven är min själ.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Jag åter bar sorgdräkt, när de voro sjuka, jag späkte min själ med fasta, jag bad med nedsänkt huvud;
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 såsom gällde det min vän, min broder, så skickade jag mig; lik den som sörjer sin moder gick jag sorgklädd och lutande.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 Men de glädja sig över mitt fall och rota sig samman; ja, eländiga människor, som jag icke känner, rota sig samman mot mig, de smäda mig utan uppehåll.
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 Dessa gudlösa, som driva gyckel för en kaka bröd, bita ihop tänderna mot mig.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Herre, huru länge skall du se härpå? Ryck min själ undan det fördärv de bereda, och mitt liv undan lejonen.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Då skall jag tacka dig i den stora församlingen, och bland mycket folk skall jag lova dig.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Låt icke dem få glädja sig över mig, som utan skäl äro mina fiender; låt icke dem som utan sak hata mig få blinka med ögonen.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Ty det är icke frid som de tala; nej, svekets ord tänka de ut mot de stilla i landet.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 De spärra upp munnen mot mig; de säga: »Rätt så, rätt så, nu se vi det med egna ögon!»
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Du, HERRE, ser det; tig icke. Herre, var icke långt ifrån mig.
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Vakna och stå upp för att skaffa mig rätt, för att utföra min sak, du min Gud och Herre.
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Skaffa mig rätt efter din rättfärdighet, HERRE, min Gud, och låt dem icke få glädja sig över mig.
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Låt dem icke säga i sina hjärtan: »Rätt så, det gick såsom vi ville!» Låt dem icke säga: »Vi hava fördärvat honom.»
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Må alla komma på skam och blygas, som glädja sig över min ofärd. Med skam och blygd må de varda klädda, som förhäva sig över mig.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Men må de jubla och glädja sig, som unna mig min rätt, och må de alltid kunna säga: »Lovad vare HERREN, han som unnar sin tjänare gott!»
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 Då skall min tunga förkunna din rättfärdighet och hela dagen ditt lov.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
