Psaltaren 17
1 En bön av David. Hör, o HERRE, en rättfärdig sak, akta på mitt rop, lyssna till min bön; den kommer icke ifrån falska läppar.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Av dig må jag få min rätt; dina ögon må skåda vad rättvist är.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Du prövar mitt hjärta, du utrannsakar mig, men du finner intet; ingen ond tanke går ut ur min mun.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Efter dina läppars ord, och vad människor än må göra, tager jag mig till vara för våldsverkares stigar.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Mina steg hålla sig stadigt på dina vägar, mina fötter vackla icke.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Så åkallar jag nu dig, ty du, Gud, skall svara mig; böj ditt öra till mig, hör mitt tal.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Bevisa din underbara nåd, du som frälsar undan motståndarna dem som taga sin tillflykt till din högra hand.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Bevara mig såsom en ögonsten, beskärma mig under dina vingars skugga
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 för de ogudaktiga, som vilja fördärva mig, för mina dödsfiender, som omringa mig.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Sitt hjärta förstocka de; med sin mun tala de stora ord.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Nu äro de omkring mig, var vi gå, deras ögon speja efter huru de skola böja mig till jorden.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Ja, denne är lik ett lejon som längtar efter rov, lik ett ungt lejon som ligger i försåt.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Stå upp, HERRE; träd emot honom, slå honom ned, rädda med ditt svärd min själ från den ogudaktige,
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 ja, med din hand, från människorna, HERRE, från denna världens människor, som hava sin del i detta livet, och vilkas buk du fyller med dina håvor, som hava söner i mängd och lämna sitt överflöd åt sina barn.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Men jag skall skåda ditt ansikte i rättfärdighet; när jag uppvaknar, vill jag mätta mig av din åsyn.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
