Psaltaren 141
1 En psalm av David. HERRE, jag ropar till dig, skynda till mig; lyssna till min röst, då jag nu ropar till dig.
Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2 Min bön gälle inför dig såsom ett rökoffer, mina händers upplyftande såsom ett aftonoffer.
Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3 Sätt, o HERRE, en vakt för min mun, bevaka mina läppars dörr.
Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4 Låt icke mitt hjärta vika av till något ont, till att öva ogudaktighetens gärningar tillsammans med män som göra vad orätt är; av deras läckerheter vill jag icke äta.
Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5 Må den rättfärdige slå mig i kärlek och straffa mig; det är såsom olja på huvudet, och mitt huvud skall icke försmå det. Ty ännu en tid, så skall min bön uppfyllas, genom att det går dem illa;
Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6 deras ledare skola störtas ned utför klippan, och man skall då höra att mina ord äro ljuvliga.
Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7 Såsom när man har plöjt och ristat upp jorden, så ligga våra ben kringströdda vid dödsrikets rand. (Sheol h7585)
Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)
8 Ja, till dig, HERRE, Herre, se mina ögon; till dig tager jag min tillflykt, förkasta icke min själ.
Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9 Bevara mig för de snaror som de lägga ut på min väg och för ogärningsmännens giller.
Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10 De ogudaktiga falle i sina egna garn, medan jag går oskadd förbi.
Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
