Psaltaren 138

1 Av David. Jag vill tacka dig av allt mitt hjärta; inför gudarna vill jag lovsjunga dig.

Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.

2 Jag vill tillbedja, vänd mot ditt heliga tempel, och prisa ditt namn för din nåd och sanning, ty du har gjort ditt löftesord stort utöver allt vad ditt namn hade sagt.

Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.

3 När jag ropade, svarade du mig; du gav mig frimodighet, och min själ fick kraft.

У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

4 HERRE, alla jordens konungar skola tacka dig, när de få höra din muns tal.

Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;

5 De skola sjunga om HERRENS vägar, ty HERRENS ära är stor.

И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.

6 Ja, HERREN är hög, men han ser till det låga, och han känner den högmodige fjärran ifrån.

Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.

7 Om ock min väg går genom nöd, så behåller du mig vid liv; du räcker ut din hand till värn mot mina fienders vrede, och din högra hand frälsar mig.

Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.

8 HERREN skall fullborda sitt verk för mig. HERRE, din nåd varar evinnerligen; övergiv icke dina händers verk.

Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.