< Psaltaren 102 >

1 Bön av en betryckt, när han försmäktar och utgjuter sitt bekymmer inför HERREN.
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 HERRE, hör min bön, och låt mitt rop komma inför dig.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 Dölj icke ditt ansikte för mig, när jag är i nöd. Böj ditt öra till mig; när jag ropar, så skynda att svara mig.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Ty mina dagar hava försvunnit såsom rök, benen i min kropp äro förtorkade såsom av eld.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Mitt hjärta är förbränt såsom gräs och förvissnat; ty jag förgäter att äta mitt bröd.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 För min högljudda suckans skull tränga benen i min kropp ut till huden.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 Jag är lik en pelikan i öknen, jag är såsom en uggla bland ruiner.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 Jag får ingen sömn och har blivit lik en ensam fågel på taket.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Hela dagen smäda mig mina fiender; de som rasa mot mig förbanna med mitt namn.
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 Ty jag äter aska såsom bröd och blandar min dryck med gråt,
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 för din vredes och förtörnelses skull, därför att du har gripit mig och kastat mig bort.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 Mina dagar äro såsom skuggan, när den förlänges, och jag själv förvissnar såsom gräs.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Men du, o HERRE, tronar evinnerligen, och din åminnelse varar från släkte till släkte.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 Du skall stå upp och förbarma dig över Sion; se, det är tid att du bevisar det nåd; ja, stunden har kommit.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Ty dina tjänare hava dess stenar kära och ömka sig över dess grus.
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 Då skola hedningarna frukta HERRENS namn och alla jordens konungar din härlighet,
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 när en gång HERREN har byggt upp Sion och uppenbarat sig i sin härlighet;
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 när han har vänt sig till de utblottades bön och upphört att förakta deras bön.
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 Det skall tecknas upp för ett kommande släkte, och det folk som varder skapat skall lova HERREN,
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 att han har blickat ned från sin heliga höjd, att HERREN har skådat från himmelen ned till jorden,
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 för att höra den fångnes klagan, för att befria dödens barn,
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 på det att man i Sion må förkunna HERRENS namn och hans lov i Jerusalem,
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 när alla folk församlas, och alla riken, för att tjäna HERREN.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Han har på vägen nedböjt min kraft, han har förkortat mina dagar.
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 Jag säger: Min Gud, tag mig icke bort i mina halva dagar, du vilkens år vara från släkte till släkte.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 I urtiden lade du jordens grund, och himlarna äro dina händer verk:
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 de skola förgås, men du förbliver, de skola alla nötas ut såsom en klädnad; du skall förvanda dem såsom man byter om sin dräkt, och de fara hän.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 Men du är densamme, och dina år skola icke hava någon ände. Dina tjänares barn skola få bo i landet, och deras avkomma skall bestå inför dig.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

< Psaltaren 102 >