Ordspråksboken 8

1 Hör, visheten ropar, och förståndet höjer sin röst.

Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?

2 Uppe på höjderna står hon, vid vägen, där stigarna mötas.

Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,

3 Invid portarna, vid ingången till staden där man träder in genom dörrarna, höjer hon sitt rop:

Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:

4 Till eder, I man, vill jag ropa, och min röst skall utgå till människors barn.

Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

5 Lären klokhet, I fåkunnige, och I dårar, lären förstånd.

Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.

6 Hören, ty om höga ting vill jag tala, och mina läppar skola upplåta sig till att säga vad rätt är.

Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.

7 Ja, sanning skall min mun tala, en styggelse för mina läppar är ogudaktighet.

Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.

8 Rättfärdiga äro alla min muns ord; i dem finnes intet falskt eller vrångt.

Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.

9 De äro alla sanna för den förståndige och rätta för dem som hava funnit kunskap.

Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.

10 Så tagen emot min tuktan hellre än silver, och kunskap hellre än utvalt guld.

Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

11 Ty visheten är bättre än pärlor; allt vad härligt som finnes går ej upp emot henne.

Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

12 Jag, visheten, är förtrogen med klokheten, och jag råder över eftertänksam insikt.

Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

13 Att frukta HERREN är att hata det onda; ja, högfärd, högmod, en ond vandel och en ränkfull mun, det hatar jag.

Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

14 Hos mig finnes råd och utväg; jag är förstånd, hos mig är makt.

Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.

15 Genom mig regera konungarna och stadga furstarna vad rätt är.

Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

16 Genom mig härska härskarna och hövdingarna, ja, alla domare på jorden.

Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

17 Jag älskar dem som älska mig, och de som söka mig, de finna mig.

Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

18 Rikedom och ära vinnas hos mig, ädla skatter och rättfärdighet.

У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

19 Min frukt är bättre än guld, ja, finaste guld och den vinning jag skänker bättre än utvalt silver.

Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.

20 På rättfärdighetens väg går jag fram, mitt på det rättas stigar,

Путем праведним ходим, посред стаза правице,

21 till att giva dem som älska mig en rik arvedel och till att fylla deras förrådshus.

Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.

22 HERREN skapade mig såsom sitt förstlingsverk, i urminnes tid, innan han gjorde något annat.

Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.

23 Från evighet är jag insatt, från begynnelsen, ända ifrån jordens urtidsdagar.

Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

24 Innan djupen voro till, blev jag född, innan källor ännu funnos, fyllda med vatten

Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.

25 Förrän bergens grund var lagd, förrän höjderna funnos, blev jag född,

Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;

26 när han ännu icke hade skapat land och mark, ej ens det första av jordkretsens stoft.

Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

27 När han beredde himmelen, var jag tillstädes, när han spände ett valv över djupet,

Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

28 när han fäste skyarna i höjden, när djupets källor bröto fram med makt,

Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;

29 när han satte för havet dess gräns, så att vattnet icke skulle överträda hans befallning, när han fastställde jordens grundvalar --

Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

30 då fostrades jag såsom ett barn hos honom, då hade jag dag efter dag min lust och min lek inför hans ansikte beständigt;

Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;

31 jag hade min lek på hans jordkrets och min lust bland människors barn.

Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.

32 Så hören mig nu, I barn, ty saliga äro de som hålla mina vägar.

Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.

33 Hören tuktan, så att I bliven visa, ja, låten henne icke fara.

Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

34 Säll är den människa som hör mig, så att hon vakar vid mina dörrar dag efter dag och håller vakt vid dörrposterna i mina portar.

Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

35 Ty den som finner mig, han finner livet och undfår nåd från HERREN.

Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

36 Men den som går miste om mig han skadar sig själv; alla de som hata mig, de älska döden.

А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.