Ordspråksboken 29
1 Den som får mycken tillrättavisning, men förbliver hårdnackad, han varder oförtänkt krossad utan räddning.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 När de rättfärdiga växa till, gläder sig folket, men när den ogudaktige kommer till välde, suckar folket.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Den som älskar vishet gör sin fader glädje; men den som giver sig i sällskap med skökor förstör vad han äger.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Genom rättvisa håller en konung sitt land vid makt; men den som utpressar gärder, har fördärvar det.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Den man som smickrar sin nästa han breder ut ett nät för han fötter.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 En ond människas överträdelse bliver henne en snara, men den rättfärdige får jubla och glädjas.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Den rättfärdige vårdar sig om de armas sak, men den ogudaktige förstår intet.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Bespottare uppvigla staden, men visa män stilla vreden.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 När en vis man vill gå till rätta med en oförnuftig man, då vredgas denne eller ler, och har ingen ro.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 De blodgiriga hata den som är ostrafflig, men de redliga söka skydda hans liv.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Dåren släpper all sin vrede lös, men den vise stillar den till slut.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Den furste som aktar på lögnaktigt tal, hans tjänare äro alla ogudaktiga.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Den fattige och förtryckaren få leva jämte varandra; av HERREN få bådas ögon sitt ljus.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Den konung som dömer de armas rätt. hans tron skall bestå evinnerligen.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Ris och tillrättavisning giver vishet, men ett oupptuktat barn drager skam över sin moder.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Där de ogudaktiga växa till, där växer överträdelsen till, men de rättfärdiga skola se deras fall med lust.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Tukta din son, så skall han bliva dig till hugnad och giva ljuvlig spis åt din själ.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Där profetia icke finnes, där bliver folket tygellöst; men säll är den som håller lagen.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Med ord kan man icke tukta en tjänare ty om han än förstår, så rättar han sig icke därefter.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Ser du en man som är snar till att tala, det är mer hopp om en dåre än om honom.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Om någon är för efterlåten mot sin tjänare i hans ungdom, så visar denne honom på sistone förakt.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 En snarsticken man uppväcker träta, och den som lätt förtörnas begår ofta överträdelse.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 En människas högmod bliver henne till förödmjukelse, men den ödmjuke vinner ära.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Den som skiftar rov med en tjuv hatar sitt eget liv; när han hör edsförpliktelsen, yppar han intet.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Människofruktan har med sig snaror, men den som förtröstar på HERREN, han varder beskyddad.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Många söka en furstes ynnest, men av HERREN får var och en sin rätt.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 En orättfärdig man är en styggelse för de rättfärdiga, och den som vandrar i redlighet är en styggelse för den ogudaktige.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
