Ordspråksboken 24
1 Avundas icke onda människor, och hav ingen lust till att vara med dem.
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 Ty på övervåld tänka deras hjärtan, och deras läppar tala olycka.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Genom vishet varder ett hus uppbyggt, och genom förstånd hålles det vid makt.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 Genom klokhet bliva kamrarna fyllda med allt vad dyrbart och ljuvligt är.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 En vis man är stark, och en man med förstånd är väldig i kraft.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 Ja, med rådklokhet skall man föra krig, och där de rådvisa äro många, där går det väl.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Sällsynt korall är visheten för den oförnuftige, i porten kan han icke upplåta sin mun.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Den som tänker ut onda anslag, honom må man kalla en ränksmidare.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Ett oförnuftigt påfund är synden, och bespottaren är en styggelse för människor.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Låter du modet falla, när nöd kommer på, så saknar du nödig kraft.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Rädda dem som släpas till döden, och bistå dem som stappla till avrättsplatsen.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Om du säger: »Se, vi visste det icke», så betänk om ej han som prövar hjärtan märker det, och om ej han som har akt på din själ vet det. Och han skall vedergälla var och en efter hans gärningar.
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Ät honung, min son, ty det är gott, och självrunnen honung är söt för din mun.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Lik sådan må du räkna visheten för din själ. Om du finner henne, så har du en framtid, och ditt hopp varder då icke om intet.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Lura icke, du ogudaktige, på den rättfärdiges boning, öva intet våld mot hans vilostad.
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 Ty den rättfärdige faller sju gånger och står åter upp; men de ogudaktiga störta över ända olyckan.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Gläd dig icke, när din fiende faller, och låt ej ditt hjärta fröjda sig, när han störtar över ända,
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 på det att HERREN ej må se det med misshag och flytta sin vrede ifrån honom.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Harmas icke över de onda, avundas icke de ogudaktiga.
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 Ty den som är ond har ingen framtid; de ogudaktigas lampa skall slockna ut.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 Min son, frukta HERREN och konungen; giv dig icke i lag med upprorsmän.
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 Ty plötsligt skall ofärd komma över dem, och vem vet när deras år få en olycklig ände?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Dessa ord äro ock av visa män. Att hava anseende till personen, när man dömer, är icke tillbörligt.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Den som säger till den skyldige: »Du är oskyldig», honom skola folk förbanna, honom skola folkslag önska ofärd.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 Men dem som skipa rättvisa skall det gå väl, och över dem skall komma välsignelse av vad gott är.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 En kyss på läpparna är det, när någon giver ett rätt svar.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Fullborda ditt arbete på marken, gör allting redo åt dig på åkern; sedan må du bygga dig bo.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Bär icke vittnesbörd mot din nästa utan sak; icke vill du bedraga med dina läppar?
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Säg icke: »Såsom han gjorde mot mig vill jag göra mot honom, jag vill vedergälla mannen efter hans gärningar.»
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 Jag gick förbi en lat mans åker, en oförståndig människas vingård.
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 Och se, den var alldeles full av ogräs, dess mark var övertäckt av nässlor, och dess stenmur låg nedriven.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Och jag betraktade det och aktade därpå, jag såg det och tog varning därav.
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Ja, sov ännu litet, slumra ännu litet, lägg ännu litet händerna i kors för att vila,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 så skall fattigdomen komma farande över dig, och armodet såsom en väpnad man.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
