Ordspråksboken 1
1 Detta är Salomos ordspråk, Davids sons, Israels konungs.
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Av dem kan man lära vishet och tukt,
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 så ock att förstå förståndigt tal. Av dem kan man undfå tuktan till insikt och lära rättfärdighet, rätt och redlighet.
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 De kunna giva åt de fåkunniga klokhet, åt den unge kunskap och eftertänksamhet.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Genom att höra på dem förökar den vise sin lärdom och förvärvar den förståndige rådklokhet.
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 Av dem lär man förstå ordspråk och djupsinnigt tal, de vises ord och deras gåtor.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 HERRENS fruktan är begynnelsen till kunskap; vishet och tuktan föraktas av oförnuftiga.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Hör, min son, din faders tuktan, och förkasta icke din moders undervisning.
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Ty sådant är en skön krans för ditt huvud och en kedja till prydnad för din hals.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Min son, om syndare locka dig, så följ icke.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Om de säga: »Kom med oss; vi vilja lägga oss på lur efter blod, sätta försåt för de oskyldiga, utan sak;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 såsom dödsriket vilja vi uppsluka dem levande, friska och sunda, såsom fore de ned i graven; (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 allt vad dyrbart är skola vi vinna, vi skola fylla våra hus med byte;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 dela du med oss vår lott, alla skola vi hava samma pung» --
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 då, min son, må du ej vandra samma väg som de. Nej, håll din fot ifrån deras stig,
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 ty deras fötter hasta till vad ont är, och äro snara, när det gäller att utgjuta blod.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Ty väl är det fåfängt, då man vill fånga fåglar, att breda ut nätet i hela flockens åsyn.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Men dessa ligga på lur efter sitt eget blod, de sätta försåt för sina egna liv.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Så går det envar som söker orätt vinning: sin egen herre berövar den livet.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Visheten höjer sitt rop på gatan, på torgen låter hon höra sin röst.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 I bullrande gathörn predikar hon; där portarna i staden öppna sig, där talar hon sina ord:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Huru länge, I fåkunnige, skolen I älska fåkunnighet? Huru länge skola bespottarna hava sin lust i bespottelse och dårarna hata kunskap?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Vänden om och akten på min tillrättavisning; se, då skall jag låta min ande flöda för eder jag skall låta eder förnimma mina ord.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Eftersom I icke villen höra, när jag ropade, eftersom ingen aktade på, när jag räckte ut min hand,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 eftersom I läten allt mitt råd fara och icke villen veta av min tillrättavisning
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 därför skall ock jag le vid eder ofärd och bespotta, när det kommer, som I frukten,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 ja, när det I frukten kommer såsom ett oväder, när ofärden nalkas eder såsom en storm och över eder kommer nöd och ångest.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Då skall man ropa till mig, men jag skall icke svara, man skall söka mig, men icke finna mig.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Därför att de hatade kunskap och icke funno behag i HERRENS fruktan,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 ej heller ville följa mitt råd, utan föraktade all min tillrättavisning,
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 därför skola de få äta sina gärningars frukt och varda mättade av sina egna anslag.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Ty av sin avfällighet skola de fåkunniga dräpas. och genom sin säkerhet skola dårarna förgås.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Men den som hör mig, han skall bo i trygghet och vara säker mot olyckans skräck.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
