Job 5
1 Ropa fritt; vem finnes, som svarar dig, och till vilken av de heliga kan du vända dig?
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 Se, dåren dräpes av sin grämelse, och den fåkunnige dödas av sin bitterhet.
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 Jag såg en dåre, fast var han rotad, men plötsligt måste jag ropa ve över hans boning.
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 Ty hans barn gå nu fjärran ifrån frälsning, de förtrampas i porten utan räddning.
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 Av hans skörd äter vem som är hungrig, den rövas bort, om och hägnad med törnen; efter hans rikedom gapar ett giller.
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 Ty icke upp ur stoftet kommer fördärvet, ej ur marken skjuter olyckan upp;
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 nej, människan varder född till olycka, såsom eldgnistor måste flyga mot höjden.
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 Men vore det nu jag, så sökte jag nåd hos Gud, åt Gud hemställde jag min sak,
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 åt honom som gör stora och outrannsakliga ting, under, flera än någon kan räkna,
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 åt honom som låter regnet falla på jorden och sänder vatten ned över markerna,
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 när han vill upphöja de ringa och förhjälpa de sörjande till frälsning.
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 Han är den som gör de klokas anslag om intet, så att deras händer intet uträtta med förnuft;
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 han fångar de visa i deras klokskap och låter de illfundiga förhasta sig i sina rådslag:
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 mitt på dagen råka de ut för mörker och famla mitt i ljuset, likasom vore det natt.
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 Så frälsar han från deras tungors svärd, han frälsar den fattige ur den övermäktiges hand.
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 Den arme kan så åter hava ett hopp, och orättfärdigheten måste tillsluta sin mun.
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Ja, säll är den människa som Gud agar; den Allsmäktiges tuktan må du icke förkasta.
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 Ty om han och sargar, så förbinder han ock, om han slår, så hela ock hans händer.
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 Sex gånger räddar han dig ur nöden, ja, sju gånger avvändes olyckan från dig.
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 I hungerstid förlossar han dig från döden och i krig undan svärdets våld.
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 När tungor svänga gisslet, gömmes du undan; du har intet att frukta, när förhärjelse kommer.
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 Ja, åt förhärjelse och dyr tid kan du då le, för vilddjur behöver du ej heller känna fruktan;
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 ty med markens stenar står du i förbund, och med djuren på marken har du ingått fred.
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 Och du får se huru din hydda står trygg; när du synar din boning, saknas intet däri.
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 Du får ock se huru din ätt förökas, huru din avkomma bliver såsom markens örter.
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 I graven kommer du, när du har hunnit din mognad, såsom sädesskylen bärgas, då dess tid är inne.
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 Se, detta hava vi utrannsakat, och så är det; hör därpå och betänk det väl.
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
