Job 37
1 Ja, vid sådant förskräckes mitt hjärta, bävande spritter det upp.
И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2 Hören, hören huru hans röst ljuder vred, hören dånet som går ut ur hans mun.
Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3 Han sänder det åstad, så långt himmelen når, och sina ljungeldar bort till jordens ändar.
Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4 Efteråt ryter så dånet, när han dundrar med sin väldiga röst; och på ljungeldarna spar han ej, då hans röst låter höra sig.
За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5 Ja, underbart dundrar Gud med sin röst, stora ting gör han, utöver vad vi förstå.
Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6 Se, åt snön giver han bud: »Fall ned till jorden», så ock åt regnskuren, åt sitt regnflödes mäktiga skur.
Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7 Därmed fjättrar han alla människors händer, så att envar som han har skapat kan lära därav.
Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8 Då draga sig vilddjuren in i sina gömslen, och i sina kulor lägga de sig till ro.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9 Från Stjärngemaket kommer då storm och köld genom nordanhimmelens stjärnor;
С југа долази олуја, и са севера зима.
10 med sin andedräkt sänder Gud frost, och de vida vattnen betvingas.
Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11 Skyarna lastar han ock med väta och sprider omkring sina ljungeldsmoln.
И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12 De måste sväva än hit, än dit, alltefter hans rådslut och de uppdrag de få, vadhelst han ålägger dem på jordens krets.
И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13 Än är det som tuktoris, än med hjälp åt hans jord, än är det med nåd som han låter dem komma.
Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14 Lyssna då härtill, du Job; stanna och betänk Guds under.
Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15 Förstår du på vad sätt Gud styr deras gång och låter ljungeldarna lysa fram ur sina moln?
Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16 Förstår du lagen för skyarnas jämvikt, den Allvises underbara verk?
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17 Förstår du huru kläderna bliva dig så heta, när han låter jorden domna under sunnanvinden?
Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18 Kan du välva molnhimmelen så som han, så fast som en spegel av gjuten metall?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19 Lär oss då vad vi skola säga till honom; för vårt mörkers skull hava vi intet att lägga fram.
Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20 Ej må det bebådas honom att jag vill tala. Månne någon begär sitt eget fördärv?
Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21 Men synes icke redan skenet? Strålande visar han sig ju mellan skyarna, där vinden har gått fram och sopat dem undan.
Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22 I guldglans kommer han från norden. Ja, Gud är höljd i fruktansvärt majestät;
Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23 den Allsmäktige kunna vi icke fatta, honom som är så stor i kraft, honom som ej kränker rätten, ej strängaste rättfärdighet.
Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24 Fördenskull frukta människorna honom; men de självkloka -- dem alla aktar han ej på.
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
