Job 31

1 Ett förbund slöt jag med mina ögon: aldrig skulle jag skåda efter någon jungfru.

Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

2 Vilken lott finge jag eljest av Gud i höjden, vilken arvedel av den Allsmäktige därovan?

Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

3 Ofärd kommer ju över de orättfärdiga, och olycka drabbar ogärningsmän.

Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

4 Ser icke han mina vägar, räknar han ej alla mina steg?

Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

5 Har jag väl umgåtts med lögn, och har min fot varit snar till svek?

Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

6 Nej, må jag vägas på en riktig våg, så skall Gud förnimma min ostrafflighet.

Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

7 Hava mina steg vikit av ifrån vägen, har mitt hjärta följt efter mina ögon, eller låder vid min händer en fläck?

Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

8 Då må en annan äta var jag har sått, och vad jag har planterat må ryckas upp med roten.

Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

9 Har mitt hjärta låtit dåra sig av någon kvinna, så att jag har stått på lur vid min nästas dörr?

Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

10 Då må min hustru mala mjöl åt en annan, och främmande män må då famntaga henne.

Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

11 Ja, sådant hade varit en skändlighet, en straffbar missgärning hade det varit,

Јер је то грдило и безакоње за судије.

12 en eld som skulle förtära intill avgrunden och förhärja till roten all min gröda.

Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

13 Har jag kränkt min tjänares eller tjänarinnas rätt, när de hade någon tvist med mig?

Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

14 Vad skulle jag då göra, när Gud stode upp, och när han hölle räfst, vad kunde jag då svara honom?

Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

15 Han som skapade mig skapade ju och dem i moderlivet, han, densamme, har berett dem i modersskötet.

Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

16 Har jag vägrat de arma vad de begärde eller låtit änkans ögon försmäkta?

Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

17 Har jag ätit mitt brödstycke allena, utan att den faderlöse och har fått äta därav?

И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

18 Nej, från min ungdom fostrades han hos mig såsom hos en fader, och från min moders liv var jag änkors ledare.

Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

19 Har jag kunnat se en olycklig gå utan kläder, se en fattig ej äga något att skyla sig med?

Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

20 Måste ej fastmer hans länd välsigna mig, och fick han ej värma sig i ull av mina lamm?

Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

21 Har jag lyft min hand mot den faderlöse, därför att jag såg mig hava medhåll i porten?

Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

22 Då må min axel lossna från sitt fäste och min arm brytas av ifrån sin led.

Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

23 Jag måste då frukta ofärd ifrån Gud och skulle stå maktlös inför hans majestät.

Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

24 Har jag satt mitt hopp till guldet och kallat guldklimpen min förtröstan?

Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

25 Var det min glädje att min rikedom blev så stor, och att min hand förvärvade så mycket?

Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

26 Hände det, när jag såg solljuset, huru det sken, och månen, huru härligt den gick fram,

Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

27 att mitt hjärta hemligen lät dåra sig, så att jag med handkyss gav dem min hyllning?

И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

28 Nej, också det hade varit en straffbar missgärning; därmed hade jag ju förnekat Gud i höjden.

И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

29 Har jag glatt mig åt min fiendes ofärd och fröjdats, när olycka träffade honom?

Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

30 Nej, jag tillstadde ej min mun att synda så, ej att med förbannelse begära hans liv.

Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

31 Och kan mitt husfolk icke bevittna att envar fick mätta sig av kött vid mitt bord?

Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

32 Främlingen behövde ej stanna över natten på gatan, mina dörrar lät jag stå öppna utåt vägen.

Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

33 Har jag på människovis skylt mina överträdelser och gömt min missgärning i min barm,

Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

34 av fruktan för den stora hopen och av rädsla för stamfränders förakt, så att jag teg och ej gick utom min dörr?

Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

35 Ack att någon funnes, som ville höra mig! Jag har sagt mitt ord. Den Allsmäktige må nu svara mig; ack att jag finge min vederparts motskrift!

О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

36 Sannerligen, jag skulle då bära den högt på min skuldra, såsom en krona skulle jag fästa den på mig.

Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

37 Jag ville då göra honom räkenskap för alla mina steg, lik en furste skulle jag då träda inför honom.

Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

38 Har min mark höjt rop över mig, och hava dess fåror gråtit med varandra?

Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

39 Har jag förtärt dess gröda obetald eller utpinat dess brukares liv?

Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

40 Då må törne växa upp för vete, och ogräs i stället för korn. Slut på Jobs tal.

Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.