Job 24
1 Varför har den Allsmäktige inga räfstetider i förvar? varför få hans vänner ej skåda hans hämndedagar?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Se, råmärken flyttar man undan, rövade hjordar driver man i bet;
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 de faderlösas åsna för man bort och tager änkans ko i pant.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 Man tränger de fattiga undan från vägen, de betryckta i landet måste gömma sig med varandra.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Ja, såsom vildåsnor måste de leva i öknen; dit gå de och möda sig och söka något till täring; hedmarken är det bröd de hava åt sina barn.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 På fältet få de till skörd vad boskap plägar äta, de hämta upp det sista i den ogudaktiges vingård.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Nakna ligga de om natten, berövade sina kläder; de hava intet att skyla sig med i kölden.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Av störtskurar från bergen genomdränkas de; de famna klippan, ty de äga ej annan tillflykt.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 Den faderlöse slites från sin moders bröst, och den betryckte drabbas av utpantning.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Nakna måste de gå omkring, berövade sina kläder, hungrande nödgas de bära på kärvar.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Inom sina förtryckares murar måste de bereda olja, de få trampa vinpressar och därvid lida törst.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Utstötta ur människors samfund jämra de sig, ja, från dödsslagnas själar uppstiger ett rop. Men Gud aktar ej på vad förvänt som sker.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Andra hava blivit fiender till ljuset; de känna icke dess vägar och hålla sig ej på dess stigar.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 Vid dagningen står mördaren upp för att dräpa den betryckte och fattige; och om natten gör han sig till tjuvars like.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 Äktenskapsbrytarens öga spejar efter skymningen, han tänker: »Intet öga får känna igen mig», och sätter så ett täckelse framför sitt ansikte.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 När det är mörkt, bryta sådana sig in i husen, men under dagen stänga de sig inne; ljuset vilja de icke veta av.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 Ty det svarta mörkret räknas av dem alla såsom morgon, med mörkrets förskräckelser äro de ju förtrogna.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 »Men hastigt», menen I, »ryckes en sådan bort av strömmen, förbannad bliver hans del i landet; till vingårdarna får han ej mer styra sina steg.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19 Såsom snövatten förtäres av torka och hetta, så förtär dödsriket den som har syndat. (Sheol h7585)
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 Hans moders liv förgäter honom, maskar frossa på honom, ingen finnes, som bevarar hans minne; såsom ett träd brytes orättfärdigheten av.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Så går det, när någon plundrar den ofruktsamma, som intet föder, och när någon icke gör gott mot änkan.»
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Ja, men han uppehåller ock våldsmännen genom sin kraft, de få stå upp, när de redan hade förlorat hoppet om livet;
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 han giver dem trygghet, så att de få vila, och hans ögon vaka över deras vägar.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 När de hava stigit till sin höjd, beskäres dem en snar hädanfärd, de sjunka då ned och dö som alla andra; likasom axens toppar vissna de bort.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 Är det ej så, vem vill då vederlägga mig, vem kan göra mina ord om intet?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
