Job 20
1 Därefter tog Sofar från Naama till orda och sade:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 På sådant tal giva mina tankar mig ett svar, än mer, då jag nu är så upprörd i mitt inre.
Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3 Smädlig tillrättavisning måste jag höra, och man svarar mig med munväder på förståndigt tal.
Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4 Vet du då icke att så har varit från evig tid, från den stund då människor sattes på jorden:
Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5 att de ogudaktigas jubel varar helt kort och den gudlöses glädje ett ögonblick?
Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6 Om än hans förhävelse stiger upp till himmelen och hans huvud når intill molnen,
Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7 Så förgås han dock för alltid och aktas lik sin träck; de som sågo honom måste fråga: »Var är han?»
Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8 Lik en dröm flyger han bort, och ingen finner honom mer; han förjagas såsom en syn om natten.
Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9 Det öga som såg honom ser honom icke åter, och hans plats får ej skåda honom mer.
Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10 Hans barn måste gottgöra hans skulder till de arma, hans händer återbära hans vinning.
Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11 Bäst ungdomskraften fyller hans ben, skall den ligga i stoftet med honom.
Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12 Om än ondskan smakar ljuvligt i hans mun, så att han gömmer den under sin tunga,
Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13 är rädd om den och ej vill gå miste därom, utan håller den förvarad inom sin gom,
Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14 så förvandlas denna kost i hans inre, bliver huggormsetter i hans liv.
Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15 Den rikedom han har slukat måste han utspy; av Gud drives den ut ur hans buk.
Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16 Ja, huggormsgift kommer han att dricka, av etterormens tunga bliver han dräpt.
Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17 Ingen bäck får vederkvicka hans syn, ingen ström med flöden av honung och gräddmjölk.
Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18 Sitt fördärv måste han återbära, han får ej njuta därav; hans fröjd svarar ej mot den rikedom han har vunnit.
Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19 Ty mot de arma övade han våld och lät dem ligga där; han rev till sig hus som han ej kan hålla vid makt.
Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20 Han visste ej av någon ro för sin buk, men han skall icke rädda sig med sina skatter.
Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21 Intet slapp undan hans glupskhet, därför äger och hans lycka intet bestånd.
Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22 Mitt i hans överflöd påkommer honom nöd, och envar eländig vänder då mot honom sin hand.
Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23 Ja, så måste ske, för att hans buk må bliva fylld; sin vredes glöd skall Gud sända över honom och låta den tränga såsom ett regn in i hans kropp.
Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24 Om han flyr undan för vapen av järn, så genomborras han av kopparbågens skott.
Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25 När han då drager i pilen och den kommer ut ur hans rygg, när den ljungande udden kommer fram ur hans galla, då falla dödsfasorna över honom.
Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26 Idel mörker är förvarat åt hans skatter; till mat gives honom eld som brinner utan pust, den förtär vad som är kvar i hans hydda.
Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27 Himmelen lägger hans missgärning i dagen, och jorden reser sig upp emot honom.
Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28 Vad som har samlats i hans hus far åter sin kos, likt förrinnande vatten, på vredens dag.
Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29 Sådan lott får en ogudaktig människa av Gud, sådan arvedel har av Gud blivit bestämd åt henne.
То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
