Job 17
1 Min livskraft är förstörd, mina dagar slockna ut, bland gravar får jag min lott.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Ja, i sanning är jag omgiven av gäckeri, och avoghet får mitt öga ständigt skåda hos dessa!
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Så ställ nu säkerhet och borgen för mig hos dig själv; vilken annan vill giva mig sitt handslag?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Dessas hjärtan har du ju tillslutit för förstånd, därför skall du icke låta dem triumfera.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 Den som förråder sina vänner till plundring, på hans barn skola ögonen försmäkta.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 Jag är satt till ett ordspråk bland folken; en man som man spottar i ansiktet är jag.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Därför är mitt öga skumt av grämelse, och mina lemmar äro såsom en skugga allasammans.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 De redliga häpna över sådant, och den oskyldige uppröres av harm mot den gudlöse.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 Men den rättfärdige håller fast vid sin väg, och den som har rena händer bemannar sig dess mer.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 Ja, gärna mån I alla ansätta mig på nytt, jag lär ändå bland eder ej finna någon vis.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 Mina dagar äro förlidna, sönderslitna äro mina planer, vad som var mitt hjärtas begär.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Men natten vill man göra till dag, ljuset skulle vara nära, nu då mörker bryter in.
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
13 Nej, huru jag än bidar, bliver dödsriket min boning, i mörkret skall jag bädda mitt läger; (Sheol h7585)
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 till graven måste jag säga: »Du är min fader», till förruttnelsens maskar: »Min moder», »Min syster».
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Vad bliver då av mitt hopp, ja, mitt hopp, vem får skåda det?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
