< Job 13 >

1 Ja, alltsammans har mitt öga sett, mitt öra har hört det och nogsamt givit akt.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 Vad I veten, det vet också jag; icke står jag tillbaka för eder.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Men till den Allsmäktige vill jag nu tala, det lyster mig att gå till rätta med Gud.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 Dock, I ären män som spinna ihop lögn, allasammans hopsätten I fåfängligt tal.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 Om I ändå villen alldeles tiga! Det kunde tillräknas eder som vishet.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Hören nu likväl mitt klagomål, och akten på mina läppars gensagor.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Viljen I försvara Gud med orättfärdigt tal och honom till förmån bruka oärligt tal?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Skolen I visa eder partiska för honom eller göra eder till sakförare för Gud?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Icke kan sådant ändas väl, när han håller räfst med eder? Eller kunnen I gäckas med honom, såsom man kan gäckas med en människa?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 Nej, förvisso skall han straffa eder, om I visen en hemlig partiskhet.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Sannerligen, hans majestät skall då förskräcka eder, och fruktan för honom skall falla över eder.
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Edra tänkespråk skola då bliva visdomsord av aska, edra försvarsverk varda såsom vallar av ler.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Tigen nu för min, så skall jag tala, gånge så över mig vad det vara må.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Ja, huru det än går, vill jag fatta mitt kött mellan tänderna och taga min själ i min hand.
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Må han dräpa mig, jag hoppas intet annat; min vandel vill jag ändå hålla fram inför honom.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 Redan detta skall lända mig till frälsning, ty ingen gudlös dristar komma inför honom.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Hören, hören då mina ord, och låten min förklaring tränga in i edra öron.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Se, här lägger jag saken fram; jag vet att jag skall befinnas hava rätt.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Eller gives det någon som kan vederlägga mig? Ja, då vill jag tiga -- och dö.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Allenast två ting må du ej göra mot mig, så behöver jag ej dölja mig inför ditt ansikte:
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 din hand må du ej låta komma mig när, och fruktan för dig må icke förskräcka mig.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Sedan må du åklaga, och jag vill svara, eller ock skall jag tala, och du må gendriva mig.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 Huru är det alltså med mina missgärningar och synder? Låt mig få veta min överträdelse och synd.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Varför döljer du ditt ansikte och aktar mig såsom din fiende?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Vill du skrämma ett löv som drives av vinden, vill du förfölja ett borttorkat strå?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 Du skriver ju bedrövelser på min lott och giver mig till arvedel min ungdoms missgärningar;
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 du sätter mina fötter i stocken, du vaktar på alla vägar, för mina fotsulor märker du ut stegen.
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 Och detta mot en som täres bort lik murket trä, en som liknar en klädnad sönderfrätt av mal!
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.

< Job 13 >