1 Krönikeboken 11

1 Då församlade sig hela Israel till David i Hebron och sade: »Vi äro ju ditt kött och ben.

И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.

2 Redan för länge sedan, redan då Saul ännu var konung, var det du som var ledare och anförare för Israel. Och till dig har HERREN, din Gud, sagt: Du skall vara en herde för mitt folk Israel, ja, du skall vara en furste över mitt folk Israel.»

И пре, док Саул беше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: Ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мом Израиљу.

3 När så alla de äldste i Israel kommo till konungen i Hebron, slöt David ett förbund med dem där i Hebron, inför HERREN; och sedan smorde de David till konung över Israel, i enlighet med HERRENS ord genom Samuel.

Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид веру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што беше рекао Господ преко Самуила.

4 Och David drog med hela Israel till Jerusalem, det är Jebus; där befunno sig jebuséerna, som ännu bodde kvar i landet.

Потом отиде Давид са свим Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер онде беху Јевусеји, који живљаху у оној земљи.

5 Och invånarna i Jebus sade till David: »Hitin kommer du icke.» Men David intog likväl Sions borg, det är Davids stad

И рекоше Јевушани Давиду: Нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.

6 Och David sade: »Vemhelst som först slår ihjäl en jebusé, han skall bliva hövding och anförare.» Och Joab, Serujas son, kom först ditupp och blev så hövding.

Јер Давид рече: Ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав, син Серујин изиђе први, и поста кнез.

7 Sedan tog David sin boning i bergfästet; därför kallade man det Davids stad.

После сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов.

8 Och han uppförde befästningsverk runt omkring staden, från Millo och allt omkring; och Joab återställde det övriga av staden.

И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града.

9 Och David blev allt mäktigare och mäktigare, och HERREN Sebaot var med honom

И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама беше с њим.

10 Och dessa äro de förnämsta bland Davids hjältar, vilka gåvo honom kraftig hjälp att bliva konung, de jämte hela Israel, och så skaffade honom konungaväldet, enligt HERRENS ord angående Israel.

А ово су поглавице међу јунацима Давидовим, који јуначки радише уза њ за царство његово са свим Израиљем да буде цар над Израиљем по речи Господњој;

11 Detta är förteckningen på Davids hjältar: Jasobeam, son till en hakmonit, den förnämste bland kämparna, han som svängde sitt spjut över tre hundra som hade blivit slagna på en gång.

И ово је број јунака Давидових: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их у једанпут.

12 Och efter honom kom ahoaiten Eleasar, son till Dodo; han var en av de tre hjältarna.

А за њим Елеазар, син Додов Ахошанин, он беше један од три јунака.

13 Han var med David vid Pas-Dammim, när filistéerna där hade församlat sig till strid. Och där var ett åkerstycke, fullt med korn. Och folket flydde för filistéerna.

Он беше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и онде беше њива пуна јечма, и народ побеже од Филистеја,

14 Då ställde de sig mitt på åkerstycket och försvarade det och slogo filistéerna; och HERREN lät dem så vinna en stor seger.

А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико.

15 En gång drogo tre av de trettio förnämsta männen ned över klippan till David vid Adullams grotta, medan en avdelning filistéer var lägrad i Refaimsdalen.

И та три прва између тридесет сиђоше ка стени к Давиду у пећину Одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору у долини рафајској.

16 Men David var då på borgen, under det att en filisteisk utpost fanns i Bet-Lehem.

А Давид беше онда у граду, а стража филистејска беше тада у Витлејему.

17 Och David greps av lystnad och sade: »Ack att någon ville giva mig vatten att dricka från brunnen vid Bet-Lehems stadsport!»

И Давид зажеле и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата?

18 Då bröto de tre sig igenom filistéernas läger och hämtade vatten ur brunnen vid Bet-Lehems stadsport och togo det och buro det till David. Men David ville icke dricka det, utan göt ut det såsom ett drickoffer åt HERREN.

Тада та тројица продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хте пити, него је изли Господу.

19 Han sade nämligen: »Gud låte det vara fjärran ifrån mig att jag skulle göra detta! Skulle jag dricka dessa mäns blod, som hava vågat sina liv? Ty med fara för sina liv hava de burit det hit.» Och han ville icke dricka det. Sådana ting hade de tre hjältarna gjort.

И рече: Не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тих људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака.

20 Absai, Joabs broder, var den förnämste av tre andra; han svängde en gång sitt spjut över tre hundra som hade blivit slagna. Och han hade ett stort namn bland de tre.

И Ависај брат Јоавов беше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом;

21 Han var dubbelt mer ansedd än någon annan i detta tretal, och han var deras hövitsman, men upp till de tre första kom han dock icke.

Међу тројицом беше славнији од друге двојице и беше им поглавица; али оне тројице не стиже.

22 Vidare Benaja, son till Jojada, som var son till en tapper, segerrik man från Kabseel; han slog ned de två Arielerna i Moab, och det var han som en snövädersdag steg ned och slog ihjäl lejonet i brunnen.

Венаја син Јодајев, син човека јунака из Касеила, који учини велика дела, он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.

23 Han slog ock ned den egyptiske mannen som var så reslig: fem alnar lång. Fastän egyptiern i handen hade ett spjut som liknade en vävbom, gick han ned mot honom, väpnad allenast med sin stav. Och han ryckte spjutet ur egyptiern hand och dräpte honom med hans eget spjut.

Он уби и неког Мисирца високог пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.

24 Sådana ting hade Benaja, Jojadas son, gjort. Och han hade ett stort namn bland de tre hjältarna.

То учини Венаја, син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.

25 Ja, han var mer ansedd än någon av de trettio, men upp till de tre första kom han icke. Och David satte honom till anförare för sin livvakt.

Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим.

26 De tappra hjältarna voro: Asael, Joabs broder, Elhanan, Dodos son, från Bet-Lehem;

Јунаци између војника беху: Асаило, брат Јоавов, Елханан, син Додов из Витлејема,

27 haroriten Sammot; peloniten Heles;

Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин,

28 tekoaiten Ira, Ickes' son; anatotiten Abieser;

Ира син Икисов из Текује, Авијезер из Анатота,

29 husatiten Sibbekai; ahoaiten Ilai;

Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха,

30 netofatiten Maherai; netofatiten Heled, Baanas son;

Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата,

31 Itai, Ribais son, från Gibea i Benjamins barns stam; pirgatoniten Benaja;

Итај, син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона,

32 Hurai från Gaas' dalar; arabatiten Abiel;

Урај од потока гаских, Авило из Арвата,

33 baharumiten Asmavet; saalboniten Eljaba;

Азмавет из Варума, Елијава из Салвона,

34 gisoniten Bene-Hasem; harariten Jonatan, Sages son;

Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин,

35 harariten Ahiam, Sakars son; Elifal, Urs son;

Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров,

36 mekeratiten Hefer; peloniten Ahia;

Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона,

37 Hesro från Karmel; Naarai, Esbais son;

Есро Кармилац, Нарав син Есвајев,

38 Joel, broder till Natan; Mibhar, Hagris son;

Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев,

39 ammoniten Selek; berotiten Naherai, vapendragare åt Joab, Serujas son;

Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву, сину Серујином,

40 jeteriten Ira; jeteriten Gareb;

Ира Јетранин, Гарив Јетранин,

41 hetiten Uria; Sabad, Alais son;

Урија Хетејин, Завад син Алајев,

42 rubeniten Adina, Sisas son, en huvudman bland rubeniterna, och jämte honom trettio andra;

Адина, син Сизин од синова Рувимових, поглавар синова Рувимових, и тридесет с њим,

43 Hanan, Maakas son, och mitniten Josafat;

Анан син Масин, и Јосафат из Митне,

44 astarotiten Ussia; Sama och Jeguel, aroeriten Hotams söner;

Озија из Асетрота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина,

45 Jediael, Simris son, och hans broder Joha, tisiten;

Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе,

46 Eliel-Hammahavim samt Jeribai och Josauja, Elnaams söner, och moabiten Jitma;

Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац,

47 slutligen Eliel, Obed och Jaasiel-Hammesobaja.

Елило и Овид и Јасило из Месоваје.