< Psaltaren 94 >
1 Herre Gud, hvilkom hämnden tillhörer; Gud, hvilkom hämnden tillhörer, bete dig.
И итиқамлар алғучи Тәңри, Пәрвәрдигар! И интиқамлар алғучи Тәңри, парлиғайсән!
2 Upphöj dig, du verldenes domare; vedergäll dem högfärdigom det de förtjena.
Көтирилгин, Өзүңни көтәргин, и җаһанни Сорақ Қилғучи, Мәғрурларға җазасини бәргин!
3 Herre, huru länge skola de ogudaktige, huru länge skola de ogudaktige pråla;
Қачанғичә рәзилләр, и Пәрвәрдигар, Қачанғичә рәзилләр тәнтәнә қилип жүривериду?
4 Och så högmodeliga tala; och alle ogerningsmän så berömma sig?
Қачанғичә һакавурларчә сөзләп валақшийду, Қәбиһлик қилғучиларниң һәммиси йоған гәп қилип жүриду?
5 Herre, de förtrycka ditt folk, och plåga ditt arf.
Улар хәлқиңни езиду, и Пәрвәрдигар, Сениң мирасиңға җәбир-җапа салмақта.
6 Enkor och främlingar dräpa de, och faderlösa döda de;
Тул аял вә ғерип-мусапирларни қирип, Йетим-йесирләрни өлтүрүп: —
7 Och säga: Herren ser det intet; och Jacobs Gud aktar det intet.
«Яһ көрмәйду», «Яқупниң Худаси көңүл бөлмәйду», — дәйду.
8 Märker dock, I galne ibland folket; och I dårar, när viljen I vise varda?
Силәр көңүл қоюңлар, и әлниң һамақәтлири! Ахмақлар, қачан дана болисиләр?
9 Den der örat planterat hafver, skulle han icke höra? Den der ögat gjort hafver, skulle han icke se?
Қулақни тиклигүчиниң Өзи аңлимамду? Көзни Ясиғучиниң Өзи көрмәмду?
10 Den der Hedningarna näpser, skulle han icke straffa? den der menniskorna lärer hvad de veta.
Әлләрни тәрбийилигүчи, Инсанға әқил-билим үгәткүчиниң Өзи адәмни әйиплимәмду?
11 Men Herren vet menniskornas tankar, att de fåfängelige äro.
Пәрвәрдигар инсанниң ой-хияллириниң тутами йоқлуғини билиду.
12 Säll är den som du, Herre, tuktar, och lärer honom genom din lag;
Сән тәрбийилигән адәм бәхитликтур, и Яһ, Йәни Сән Тәврат-қанунуңдин әқил үгитидиған киши бәхитликтур!
13 Att han tålamod hafva må, då illa går; tilldess dem ogudaktiga grafven beredd varder.
Шундақ қилип, таки пасиқлар үчүн орәк коланғичә — Сән уни яман күнләрдин хатирҗәм сақлайсән.
14 Ty Herren skall icke förkasta sitt folk, eller öfvergifva sitt arf.
Чүнки Пәрвәрдигар Өз хәлқини тәрк әтмәйду, Яки Өз мирасидин ваз кәчмәйду.
15 Ty rätt måste dock blifva rätt; och thy måste all from hjerta tillfalla.
Чүнки һөкүм-пәрман һоқуқи һаман адаләткә қайтиду, Барлиқ дили дуруслар болса, униң кәйнидин маңиду.
16 Ho står med mig emot de onda? Ho träder till mig emot de ogerningsmän?
Мән үчүн яманлар билән қаршилишишқа ким орнидин туриду? Мән үчүн қәбиһлик қилғучилар билән қаршилишишиқа ким мәйданға чиқиду?
17 Om Herren icke hulpe mig, så låge min själ fulltnär uti det stilla.
Әгәр Пәрвәрдигар маңа ярдәмдә болмиған болса, Җеним балдур чиқип сүкүт диярида ятар еди.
18 Jag sade: Min fot hafver stapplat; men din nåd, Herre, uppehöll mig.
Айиғим путлишай дегинидә, Өзгәрмәс муһәббитиң, и Пәрвәрдигар, мени йөлиди.
19 Jag hade mycket bekymmer i mitt hjerta; men din tröst gladde mina själ.
Ичимдики көплигән ғәм-әндишиләр арисида, Сениң тәсәллилириң җенимни сөйүндүрди.
20 Du kommer ju aldrig öfverens med dem skadeliga stolenom, som lagen illa uttyder.
Инсапсизлиқни қанунға айландуридиған, Ач көз олтарған бир тәхт, Сән билән алақидә боламду?
21 De rusta sig emot dens rättfärdigas själ, och fördöma oskyldigt blod.
Улар һәққанийларниң җениға һуҗум қилишқа жиғилиду, Бигуна қанни төкидиған һөкүмләрни чиқармақта.
22 Men Herren är mitt beskärm, min Gud är mitt hopps tröst.
Бирақ Пәрвәрдигар мениң егиз қорғиним болиду; Һә, мениң Худайим панаһ Қорам Тешимдур.
23 Och han skall vedergälla dem deras orätt, och skall förgöra dem för deras ondskos skull; Herren, vår Gud, skall förgöra dem.
У уларниң қәбиһлигини өз бешиға салиду, Уларниң өз явузлуқлири билән уларни үзүп ташлайду, Бәрһәқ, Пәрвәрдигар Худайимиз уларни үзүп ташлар.