Psaltaren 94
1 Herre Gud, hvilkom hämnden tillhörer; Gud, hvilkom hämnden tillhörer, bete dig.
Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
2 Upphöj dig, du verldenes domare; vedergäll dem högfärdigom det de förtjena.
Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
3 Herre, huru länge skola de ogudaktige, huru länge skola de ogudaktige pråla;
Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
4 Och så högmodeliga tala; och alle ogerningsmän så berömma sig?
Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
5 Herre, de förtrycka ditt folk, och plåga ditt arf.
Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
6 Enkor och främlingar dräpa de, och faderlösa döda de;
Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
7 Och säga: Herren ser det intet; och Jacobs Gud aktar det intet.
И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
8 Märker dock, I galne ibland folket; och I dårar, när viljen I vise varda?
Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
9 Den der örat planterat hafver, skulle han icke höra? Den der ögat gjort hafver, skulle han icke se?
Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
10 Den der Hedningarna näpser, skulle han icke straffa? den der menniskorna lärer hvad de veta.
Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
11 Men Herren vet menniskornas tankar, att de fåfängelige äro.
Господ зна мисли људима како су ништаве.
12 Säll är den som du, Herre, tuktar, och lärer honom genom din lag;
Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
13 Att han tålamod hafva må, då illa går; tilldess dem ogudaktiga grafven beredd varder.
Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
14 Ty Herren skall icke förkasta sitt folk, eller öfvergifva sitt arf.
Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
15 Ty rätt måste dock blifva rätt; och thy måste all from hjerta tillfalla.
Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
16 Ho står med mig emot de onda? Ho träder till mig emot de ogerningsmän?
Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
17 Om Herren icke hulpe mig, så låge min själ fulltnär uti det stilla.
Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
18 Jag sade: Min fot hafver stapplat; men din nåd, Herre, uppehöll mig.
Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
19 Jag hade mycket bekymmer i mitt hjerta; men din tröst gladde mina själ.
Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
20 Du kommer ju aldrig öfverens med dem skadeliga stolenom, som lagen illa uttyder.
Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
21 De rusta sig emot dens rättfärdigas själ, och fördöma oskyldigt blod.
Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
22 Men Herren är mitt beskärm, min Gud är mitt hopps tröst.
Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
23 Och han skall vedergälla dem deras orätt, och skall förgöra dem för deras ondskos skull; Herren, vår Gud, skall förgöra dem.
Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
