< Psaltaren 91 >

1 Den der under dens Högstas bekärm sitter, och under dens Allsmägtigas skugga blifver,
Који живи у заклону Вишњег, у сену Свемогућег почива.
2 Han säger till Herran: Mitt hopp och min borg; min Gud, den jag hoppas uppå.
Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у ког се уздам.
3 Ty han frälsar dig ifrå jägarens snaro, och ifrå den skadeliga pestilentie.
Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутог помора;
4 Han skall betäcka dig med sina fjädrar, och ditt hopp skall vara under hans vingar; hans sanning är spjut och sköld;
Перјем својим осениће те, и под крилима Његовим заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда.
5 Att du icke torf förskräckas för nattenes stygghet; för de skott, som om dagen flyga;
Нећеш се бојати страхоте ноћне, стреле, која лети дању,
6 För pestilentie, som i mörkrena vankar; för den sjuko, som om middagen förderfvar.
Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.
7 Om tusende falla vid dina sido, och tiotusende vid dina högra sido, så skall det dock intet drabba uppå dig.
Пашће поред тебе хиљада и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.
8 Ja, du skall med din ögon se lust, och skåda huru dem ogudaktigom vedergullet varder.
Само ћеш гледати очима својим, и видећеш плату безбожницима.
9 Ty Herren är ditt hopp; den Högste är din tillflykt.
Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњег си изабрао себи за уточиште.
10 Dig varder intet ondt vederfarandes, och ingen plåga skall nalkas dine hyddo.
Неће Те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе Твоје.
11 Ty han hafver befallt sinom Änglom om dig, att de skola bevara dig på allom dinom vägom.
Јер анђелима својим заповеда за Тебе да Те чувају по свим путевима Твојим.
12 De skola bära dig på händerna, att du icke stöter din fot på stenen.
На руке ће Те узети да где не запнеш за камен ногом својом.
13 På lejon och huggormar skall du gå, och trampa uppå det unga lejonet och drakan.
На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.
14 Han begärar mig, ty vill jag uthjelpa honom; han känner mitt Namn, derföre vill jag beskydda honom.
"Кад ме љуби, избавићу Га; заклонићу Га, кад је познао име моје.
15 Han åkallar mig, ty vill jag höra honom; jag är när honom i nödene; jag skall taga honom derut, och låta honom till äro komma.
Зазваће ме, и услишићу Га; с Њим ћу бити у невољи, избавићу Га и прославићу Га.
16 Jag skall mätta honom med långt lit, och skall bete honom mina salighet.
Дугог живота наситићу Га, и показаћу му спасење своје."

< Psaltaren 91 >