Psaltaren 89
1 En undervisning Ethans, dens Esrahitens. Jag vill sjunga om Herrans nåde evinnerliga, och hans sanning förkunna med minom mun, ifrå slägte till slägte;
Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2 Och säger alltså, att en evig nåd skall uppgå; och du varder dina sanning i himmelen troliga hållandes.
Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3 Jag hafver gjort ett förbund med minom utkorade; minom tjenare David hafver jag svorit:
"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4 Jag skall förskaffa dig en evig säd, och bygga din stol ifrå slägte till slägte. (Sela)
Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
5 Och himlarna, Herre, skola prisa din under, och dina sanning, uti de heligas församling.
Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6 Ty ho kan i skyn liknas vid Herran; och ibland gudarnas barn Herranom lik vara?
Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7 Gud är fast mägtig uti de heligas församling, och underlig öfver alla de som omkring honom äro.
Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8 Herre Gud Zebaoth, ho är såsom du, en mägtig Herre? Och din sanning är allt omkring dig.
Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9 Du råder öfver det stormande hafvet; du styrer dess böljor, när de upphäfva sig.
Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10 Du slår Rahab till döds; du förströr dina fiendar, med dinom starka arm.
Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Himmel och jord äro din; du hafver grundat jordenes krets, och hvad deruti är.
Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12 Norr och söder hafver du skapat; Thabor och Hermon fröjdar sig i ditt Namn.
Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13 Du hafver en väldig arm; stark är din hand, och hög är din högra hand.
Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14 Rättfärdighet och dom är dins stols stadfästelse; nåd och sanning äro för ditt ansigte.
Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15 Väl är de folke, som fröjdas kan; Herre, de skola vandra i dins ansigtes ljus.
Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16 De skola dagliga öfver ditt Namn glade vara, och i dine rättfärdighet härlige vara.
Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17 Ty du äst deras starkhets berömmelse, och genom dina nåde skall du upphöja vårt horn.
Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18 Ty Herren är vår sköld, och den Helige i Israel är vår Konung.
Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19 På den tiden talade du i en syn till dina heliga, och sade: Jag hafver uppväckt en hjelta, den hjelpa skall; jag hafver upphöjt en utkoradan utu folket.
Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20 Jag hafver funnit min tjenare David; jag hafver smort honom med mina helga oljo.
Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21 Min hand uppehåller honom, och min arm skall styrka honom.
Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22 Fienderna skola icke vara honom öfvermägtige, och de orättfärdige skola icke förtrycka honom;
Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23 Utan jag skall slå hans ovänner för honom, och de honom hata, vill jag plåga.
Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24 Men min sanning och nåd skall när honom vara; och hans horn skall i mitt Namn upphöjdt varda.
Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25 Jag skall sätta hans hand uti hafvet, och hans högra hand uti älfverna.
Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26 Han skall kalla mig alltså: Du äst min fader, min Gud och tröst, den mig hjelper.
Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27 Och jag skall göra honom till första sonen, den aldrahögsta ibland Konungarna på jordene.
И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28 Jag vill behålla honom mina nåd evinnerliga, och mitt förbund skall honom fast blifva.
Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29 Jag skall gifva honom en evig säd, och hans stol uppehålla, så länge himmelen varar.
Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30 Men om hans barn min lag öfvergifva, och i minom rättom icke vandra;
Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31 Om de mina stadgar ohelga, och min bud icke hålla;
Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32 Så vill jag hemsöka deras synd med ris, och deras missgerningar med plågor.
Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 Men mina nåd vill jag icke vända ifrå honom, och icke låta mina sanning fela.
Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34 Jag vill icke ohelga mitt förbund, och icke ogildt göra hvad af minom mun utgånget är.
Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35 Jag hafver en gång svorit vid mina helighet: Jag vill icke ljuga for David;
Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36 Hans säd skall evig vara, och hans stol för mig såsom solen.
Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37 Såsom månen skall han evinnerliga vid magt hållen varda, och såsom de vittne i skyn viss vara. (Sela)
Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
38 Men nu bortdrifver du och förkastar, och vredgas med dinom smorda.
А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39 Du bryter dins tjenares förbund, och trampar hans krono neder på jordena.
Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40 Du nederrifver alla hans murar, och låter hans fäste afbrytas.
Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41 Honom beröfva alle de der framom gå; han är sinom grannom ett gabberi vorden.
Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42 Du upphöjer hans ovänners högra hand, och gläder alla hans fiendar.
Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43 Ock hafver du hans svärds kraft borttagit, och låter honom ingen seger vinna i stridene.
Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44 Du förstörer hans renhet, och kastar hans stol till jordena.
Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45 Du förkortar hans ungdoms tid, och betäcker honom med blygd. (Sela)
Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46 Herre, huru länge vill du dig så allstinges fördölja; och låta dina grymhet brinna såsom en eld?
Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47 Tänk huru stackot mitt lif är; hvi vill du alla menniskor fåfängt skapat hafva?
Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48 Hvilken är den der lefver, och intet ser döden; den sina själ friar utu helvetes hand? (Sela) (Sheol h7585)
Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol h7585)
49 Herre, hvar är den förra din nåd, den du David i dine sanning svorit hafver?
Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50 Tänk, Herre, på dina tjenares försmädelse, den jag bär i mitt sköt, af allom så mångom folkom;
Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51 Dermed, Herre, dine fiender dig försmäda; der de med försmäda, och med fötterna trampa på din smorda.
Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52 Lofvad vare Herren evinnerliga. Amen, Amen.
Благословен Господ увек! Амин, амин.
